Погледајте ко купује Банку Српске

Настала 2013. на темељима бивше литванске Балкан инвестмент банке у коју је Влада Републике Српске инвестирала 17,5 милиона евра – Банка Српске, сада је у озбиљним преговорима за продају (17 милиона евра), а како је предсједник Додик најавио, неименовани купац са Запада се обавезује у приватизационом уговору и на докапитализацију од 300 милиона евра.

Како Фактор сазнаје, купац је кредитни Фонд у чијем регистрационом обрасцу (у посједу Фактора), стоји да је предсједник Фонда ТС-Трстар Имепериал, Интернационал цредит институте, Зоран Естевез, а да функције још имају Драган Марковић, Константин Сергеј Востриков, Денис Бацх, Самиц Алцхалаби; углавном пријављени на Кипру.

Цијена од 17 милиона евра, те докапитализација од најављених 300 милиона неће бити плаћена у новцу већ у дијамантима и златним полугама – потврђено је Фактору из више извора.

Такође, један од разлога због којих је донесена одлука да се купи банка у Републици Српској јесу и недавно усвојене пореске олакшице на ту врсту капитала.

Константин Сергеј Востриков, који обавља функцију првог потпредсједника Фонда, у ствари је бивши банкар из Русије. Посједовао је капитал у банкама Алтаиенергобанк и Монеy, а познат је по неконвецнијалном банкарству, односно, пласирању банкарских производа по продавницама и шоповима. Богатство је стекао примамљивом продајом банкарских картица на киосцима.

У више наврата је у Москви група ојађених клијената организовала протесте против Вострикова што је био и разлог да повуче свој капитал из банака.

Очигледно га је удружио са Зораном Естевесом, који се раније презивао Марковић и са Драганом Марковићем, поријеклом из Косовске Митровице.

Иста екипа основала је у Београду фирму ТС Империјал клиринг хаус, поријеклом са Кипра за коју је у регистру наведено да посједују неновчани капитал у вриједности од чак 1,6 милијарди евра у злату и дијамантима. Ипак, фирма није могла, мада су безброј пута покушали, да отвори трансакциони рачун у било којој банци у Србији. У одговору Сбер банке за одбијање отварања рачуна наведено је да ће разлоге сачувати као пословну тајну. Такође, посједују кћерку фирму ТС Зерон Империал ЛЛЦ са сједиштем у Словенији, у Цељу.

Банкарски стручњаци с којима смо разговарали слажу се да је пронађена рупа у законима Републике Српске, али су сагласни да ту ’нису чиста посла’ и да би податке о оснивању фирме која жели да приватизује Банку Српске обавезно требало провјерити.

Појединци су мишљења да су сви ти дијаманти и злато у тако позамашној вриједности и Кипранима негдје блокирани, јер фирма за своје пословање одговара својим оснивачким капиталом који је, на примјер, у Словенији око 7.500 евра, а у Србији 500 евра.

Прокуриста те фирме, Љиљана Татић, потврдила је да посједују капитал у злату и дијамантима, односно да имају концесије на неколико рудника злата и дијаманата.

Извјесно је да ТС-Трстар Имепериал, Интернационал цредит институте тражи банку која има потенцијал да ради процесинг за плаћање преко интернета у реалном времену као и плаћање путем мобилног телефона за што им није потребан велики број радника у банкарском сектору већ би запослили програмере; за које тврде да су најбољи на свијету.

Још једна новина у пословању Фонда је да сваки запослени буде и сувласник фирме у будућности тако да у класичном смислу неће бити радника. ’Радник је код нас капитално добро, дио капитала. Он није издвојена класа.’

На сајту ћерке фирме од Фонда који купује Банку Српске наведено је њихово ангажовање за градњу два града у Ираку. Покренули су пројекте у Африци, у Јужноафричкој Републици и Боцвани. У Јоханезбургу Фонд представља некадашњи кошаркаш Партизана, Бобан Петровић, а у Боцвани је директор Драган Шобота.

Извор: Фактор