Ускоро контрола банкарских провизија

НБС припрема прописе који ће први пут регулисати висину банкарских провизија на трансакције платним картицама, које су код нас вишеструко веће него у ЕУ.

Како је Данасу речено у НБС, централна банка је при писању нових прописа имала у виду и нову регулативу ЕУ, којом су провизије ограничене на само 0,2 до 0,3 одсто.

Код нас тренутно достижу и три одсто плаћене цене.

У Србији су банке само у првих осам месеци ове године зарадиле скоро милијарду динара само на картичарским провизијама. Толико високе провизије често угрожавају пословање малих трговаца, који имају релативно низак промет преко картица или код којих је просечан рачун мали, јер у тим случајевима провизија банке може да буде и знатно већа од поменута три процента.

Иако грађани не виде ове провизије, јер је цена производа иста било да се плаћа готовином било картицама, истина је да на крају ипак они буду ти који плате цех, јер трговци у цену производа увек урачунају и цену провизије.

У НБС за Данас кажу да су извршили детаљну анализу провизија на картичарске трансакције и да нова правила доносе посебно имајући у виду значај висине ових провизија на мале трговинске и занатске радње, те да НБС ради проактивно на решавању овог питања.

“Банкарски сектор у Србији је на крају августа 2015. године остварио укупно приход од накнада и провизија по основу послова са платним картицама у износу од 4,42 милијарде динара, док је укупан расход од накнада и провизија по тим пословима износио 3,54 милијарде”, кажу у НБС.

Ниједна у низу банака које је Данас контактирао није желела да јавно говори о овој проблематици. Ипак, банкари незванично кажу да су главни кривци за високе провизије у Србији картичарске организације Виза и Мастеркард, које ''не гледају српско тржиште на исти начин на који гледају европско'' те у нашој земљи одређују више провизије.

Наиме, сваки пут када неко плати нешто картицом, то са собом повлачи и плаћање низа провизија, од којих су две најбитније: међубанкарска и трговачка. Међубанкарску провизију плаћа банка на чијем је ПОС терминалу (уређају кроз који се 'провлачи' картица) прикачен рачун оној банци која је кориснику издала картицу којом је извршено плаћање. Максималну и минималну висину ове провизије одређују картичарски системи.

Трговачку провизију плаћа трговац банци која му је уступила ПОС терминал. Зато су трговачке провизије по правилу веће од међубанкарских.

Саговорници Данаса кажу да су међубанкарске провизије углавном од 0,8 до два одсто, док су трговачке од два до 2,5 процента, па и више.

То је драстично више од износа у ЕУ који су сада у већини случајева ограничени на само 0,2 одсто, а некад и на 0,3. Да ли ће НБС приморати банке и картичаре да оволико смање своје накнаде остаје да се види, али очито је да постоји велики простор за појефтињење.

На крају остаје и питање да ли би смањење провизија заправо помогло корисницима, јер увек постоји могућност да би банке изгубљену добит просто надоместиле поскупљивањем својих осталих услуга, попут накнаде за одржавање рачуна. Банке то и саме незванично наговештавају, али очито да је, бар у ЕУ, регулатор израчунао да ће крајњи исход за грађане ипак бити повољнији са нижим провизијама него са вишим.

Извор: Данас