Млади у Бијељини моле за спортски терен

У бијељинској Мјесној заједници Лединци годинама постоји проблем недостатка мјеста за спортске активности, па је група омладине овог насеља, самоиницијативно, без икакве надокнаде, очистила од корова, шута и смећа до недавно запуштено земљиште које је у надлежности градске власти.

Република Српска 27.09.2015 | 19:10

Циљ ове омладине је обезбиједити кутак за спорт, који би користила и дјеца, али и сва омладина ове мјесне заједнице и осталих насеља.

Мјештани овог насеља моле Градску управу да очишћену парцелу претвори у спортски терен.

Земљиште које је до сада служило за скупљање смећа, шикаре и отпада, постало је, уз групу младих ентузијаста, чиста ливада која може имати хуману, спортску, а прије свега и друштвену корист.

“За реализацију ове идеје не треба много средстава. Довољно је да парцела буде означена као спортско игралиште, да се поравна и обезбиједе спортски реквизити, а касније да се и асфалтира како и доликује јдном спортском терену”, кажу мјештани Лединаца за портал ИнфоБијељина додајући да је по Урбанистичком плану управо на тој парцели предвиђена изградња спортских терена.

Сви причају о томе колико је важна спортска активност, колико је битно склонити дјецу са улице, обезбиједити им нормално дјетињство са што више игре и што мање компјутера. Све то знају и мјештани највеће Мјесне заједнице у Бијељини.

Родитељи из МЗ Лединци већ дуже вријме муче муку са недостатком спортског терена за своју дјецу.

“Дјеца су приморана да се играју или на улици или у црквеном дворишту”, прича један од родитеља чије дијете је већ неколико пута опоменуто од полиције да не смије да се игра у дворишту цркве.

Исто мишљење имају и други родитељи који су у више наврата дјецу одводили до школских спортских терена или на приватне терене који се плаћају.

“Сат времена играња кошарке или фудбала платим за сина и по 10КМ, то заиста нема смисла”, каже родитељ Саша Матић, додајући да су мјештани ове мјесне заједнице у више наврата упозоравали локалну власт да им изађе у сусрет.

Дванаестогодишњи Немања дан проводи напољу са вршњацима, уз лопту, и сваки дан очекује да ће играјући  некоме од комшија слупати прозор.

“Играм се гдје стигнем, некада код другара у њиховом дворишту, некада код цркве, а некада и на улици”, прича Немања.

“Дјеца су се сама ангажовала, сада треба само да имамо подршку Градске управе и да обезбиједимо нашој дјеци оно што јој недостаје”, поручују родитељи који се надају да ће им Градска управа изаћи у сусрет и подржати њихове захтјеве.

Извор: ИнфоБијељина