Додикова одисеја по политичком дну

Покушавам замислити овакав наслов у новинама: Подршка Санџаку у Парламенту Српске, а испод текст: Муфтија Муамер Зукорлић је изразио захвалност на прилици да се сусретне и разговара са Сенадом Братићем, предсједником Народне скупштине Републике Српске о актуелним политичким темама.

Република Српска 23.09.2015 | 23:01

Истакао је да је постигнут висок степен разумијевања и да је Братића упознао са стањем у Републици Србији и Санџаку, питањем референдума о статусу ове области у Србији...

"Оно што не припада заједно треба да буде самостално јер на тај начин јединице које су самосталне опет могу у пријатељским односима да живе једне поред других", рекао је Братић. Истакао је подршку Републике Српске Санџаку.

"Ми 100 одсто подржавамо Санџак у свим активностима и данас смо чак установили да је дошло до кршења норми међународног права. Сагласили смо се да ћемо поставити то питање у Народној скупштини РС", рекао је Братић.

Наравно, сутрадан би се медији бавили “суштинским проблемом” типа: Да ли је Братић предсједник, први или други потпредсједник Парламента РС.

Иако знате да је ова вијест измишљена, сигуран сам да вас није оставила равнодушним.

А како сте се осјећали док сте читали исту ову вијест, али са неким другим именима?

Режимски медији у РС брујали су о "историјском" сусрету Милорада Додика са Норбертом Хофером потпредсједником Парламента Аустрије из редова контроверзне Слободарске партије Аустрије (ФПО) и лидером те странке Хајнц-Кристијаном Шрахеом и хвалисали се подршком коју је Додиков референдум добио “у Парламенту Аустрије”.

Хофера су (не)намјерно представили као предсједника Аустријског парламента, да би након реакције јавности ту "грешку" исправили.

Срећом Братић није трећи потпредсједник Аустријског парламента нити је Додик муфтија (вјерујем да би он волио да јесте).

Али колико би у овом случају Братић представљао Републику Српску, толико је и Хофер представљао Аустрију.

Изазван овим непотребним али опасним спекулацијама, могао се чути и званични став те земље упућен из њене амбасаде у Сарајеву.

Тај став је наравно истовјетан ставу свих осталих релевантних фактора међународне заједнице да би референдум, који Додик најављује био супротан Дејтонском мировом споразуму и Уставу Босне и Херцеговине.

С друге стране, претходних дана смо и од представника власти у РС, јасно чули, да резултат референдума, који они наводно намјеравају одржати неће бити обавезујући!?

Дакле, суштинско питање није хоће ли се референдум одржати, већ колико ће нас овај Додиков очајнички игроказ коштати политички, а колико финансијски, ако, необавезујући, референдум ипак буде одржан?

То је много битније од питања да ли је Хофер, други или трећи потпредсједник Парламента Аустрије. Иначе је толико битан да ни сам не би лако доспио у медијске извјештаје да се није сусрео за "битнијим" од себе.

Питање, дакле, није ко је Хофер, јер одговор је: Нико. Иста тежина је и питања: Од каквог значаја је његова подршка Додиковом референдуму? Баш ни од каквог.

Напротив, обзиром какву репутацију у демократској јавности, ужива партија којој Додикови "бечки дјечаци" припадају, онда би, да није ништа друго, њихова подршка требала бити разлог више да се од референдума одустане!

Ако нико до јуче и није знао ко је Хофер, сигурно је да је мало оних који се не сјећају некадашњег лидера ФПО Јега Хајдера, и његових неонацистичких изјава због којих се својевремено Аустрија нашла у политичкој изолацији Европске уније. Када је Хајдер одлучио да своје ставове ублажи, морао је напустити сопствену странку, поражен пред тврдом линијом коју заступа садашњи лидер ФПО, Додиков домаћин и како он тврди савезник, Хајнц-Кристијан Штрахе, европској јавности познат по својим ксенофобичним изјавама, па чак и позивима, за протјеривање миграната из те земље. Он не крије ни свој евроскептицизам и позива на непоштовања прописа Европске Уније.

ФПО је раније често довођена у везу са неонацистима, колико због расисистичких иступа, толико и због појединих обиљежја која користе. Присталице ФПО се, између осталог. поздрављају са уздигнута три међусобно приљубљена прста баш како су то некада чиниле пристлице нацизма у Њемачкој, али и у Аустрији.

Сада ће наравно, чувари вођиног лика и (не)дјела да поскачу на своје "србске" ноге и подсјете ме како је Штрахе подржавао и Србе у својим наступима и противио се независности Косова. Испада да би по овој "логици" Додик требао отићи и у посјету Андерсу Бреивику, терористи који је у једном дану убио преко 80 недужних људи у Норвешкој, а такође је изјавио да подржава Србе. Сигурно би и од њега могао добити подршку за своју болестну и доста опасну идеју.

На крају крајева, Додик се још увијек назива социјалдемократом, па је "право чудо" да се у Бечу није сусрео са својим идеололошким истмишљеницима из владајуће Социјалдемократске партије Аустрије. Сасвим је јасно зашто. Исто као што је јасно и да је овим очајничким потезом, што сусрет са трешом аустријске и европске политичке сцене јесте, Додик признао да је дотакао дно сопственог дна.

Очекивати је да се по том дну настави вући већ зацртаном стазом па да се наредних дана сусретне и са представницима Националног фронта Француске, Марин Ле Пен, да скокне до Русије, и слика се са Владимиром Жириновским (замјеник предсједника руске Думе), па на крају што да не, и Са Војиславом Шешељм, представницима Образа и покрета Наши у Србији, па скокне до братске Хрватске и запјева с Томпсоном, а онда затвори пун круг и дође у загрљај свом вољеном вампирском јату с почетка деведесетих од којег је дуго бјежао. Све док није угрижен, па се онда тако заражен и сам повампирио и кренуо на пут с ког нема повратка.

Пише: Миљан Ковач

(Импулспортал)