Зимоњић: Желим медаљу на Олимпијским играма у Рију!

Једна реч описује Ненада Зимоњића. Смиреност. Када га на терену видите, схватате да он држи све под контролом. Он је онај који уноси мир у меч. Онај којег млађи српски репрезентативци питају за савет, траже мишљење. Јер Зики је најстарији, најискуснији. Он је прошао све оно кроз шта млади асови тек пролазе.

Тенис 23.09.2015 | 11:00

Његова каријера почела је онда када је Југославијом беснео рат, а у региону се осећао мирис барута. У таквим условима, Зимоњић је растао, развијао се и успео је да буде први на свету у дубл конкуренцији.

Од марта ове године игра у пару са Пољаком Марћином Матковским са којим заузима седмо место у трци за Мастерс у Лондону који се игра у новембру.

Тренутно се налази у Београду где одмара после америчке турнеје и спрема се за одлазак у Кину. До краја 2015. одиграће још пет турнира и нада се повратку у О2 арену у Лондону. За Блиц је резимирао учињено у протеклих шест недеља на америчком тлу.

- Солидно је било. Када погледам све укупно, ми смо на свим турнирима у Америци губили од парова који су стизали до финала или освајали такмичења. Могло је и лошије да буде. А и боље. Тако да је укупан утисак да је све прошло солидно. Циљ до краја године је да се пласирамо на Мастерс. На добром смо путу да то успемо.

УС Опен је у каријери Ненада Зимоњића једини гренд слем на којем није стизао даље од четвртфинала. Ни ове године није пробијена та баријера.

- Не умем да објасним шта се дешава у Њујорку. Тако се намешта једноставно. Одиграли смо неколико тесних мечева. Имали смо шансу и у четвртфиналу, али нисмо се најбоље уклопили. Када сам ја одиграо добро, он није. Правили смо грешке у кључним моментима и то нас је коштало пласмана у полуфинале.

О сарадњи са Матковским каже:

- Како је све кренуло, на крају је испало солидно. Искрено, навикао сам на боље резултате, а за Матковског је ово једна од најуспешнијих сезона. До краја године ћемо сигурно остати заједно, а за касније ћемо видети. Можда завршетак сезоне буде још бољи, зато желим да одиграмо све, па тек онда да видимо шта ће бити у наредној години.

Распоред у олимпијској 2016. биће згуснут. Зики се нада да ће успети да освоји медаљу у Рију, али још увек не зна са ким би могао да изађе на терен.

- Није то баш толико далеко колико нам сада делује, али не бих још увек да причам о томе са ким бих волео да играм. Битно ми је да будем што боље рангиран, па ћу онда да размишљам о томе са ким би могао да заиграм и да ли бисмо заједно могли да дођемо до медаље. Велика ми је жеља да узмем одличје, јер је Олимпијада у Бразилу можда моја последња. Волео бих да играм и у дублу и у микс дублу јер су ми тако шансе веће да се попнем на постоље.

У Дејвис купу Зимоњић је одиграо сјајне партије. Можда и неке од најбољих у каријери. На врху света нашао се 2010. када је у спектакуларном финалу Србија поразила Француску у Комбанк арени.

- Распоред за 2016. је тежак и згуснут. Играћемо буквално без паузе. Увек идем на одмор после Вимблдона, а следеће године то ће тешко бити изводљиво. Сигурно ћу играти у првом колу Дејвис купа, а за четвртфинале ћу видети. Много фактора ће утицати на одлуку. Почевши од темпирања форме. Јер мени су приоритет у 2016. Олимпијске игре.

О учешћу српског тима у овогодишњем Дејвис купу, Зики каже:

- Имали смо доста пехова када говоримо о гостовању у Аргентини. Јанко је био повређен, Новак је због великог броја одиграних мечева и успеха које је постигао морао да прескочи пут у Буенос Ајрес, тако да смо имали промена у тиму. Они су максимално искористили предност домаћег терена. Наше шансе после 2:0 после првог дана биле су минималне. Видели смо на крају сви шта се десило.

Путеви свих наших тенисера нису били посути ружама. Ненад је први који је пробио лед. Из земље којој су биле уведене санкције, а путовања мисаона именица, Зимоњић је био јачи од свих недаћа. Жеља за бављењем тенисом била је јача од неприлика у којој се ратом захваћена Југославија нашла. Питали смо нашег дубл мајстора да ли постоји нешто што би у каријери променио.

- Тешко је враћати се уназад. Одлуке које сам доносио у тим тренуцима биле су најбоље. Финансијска ситуација је била тешка, као и услови за тренирање и напредак. Да није било тог рата све би било другачије. Много смо изгубили сви због тих дешавања почетком деведесетих. Спорт је доста изгубио. Сигурно да би моја каријера била још боља да сам у периоду од 18 до 23 године имао тренера. Али финансијска ситуација је била таква да нисам могао то себи да приуштим. Али и у таквим условима, ми смо успели. Задовољан сам свиме што сам постигао.

За крај питамо Зимоњића до када планира да игра? У јуну је напунио 39 година.

- Стварно немам одговор на то питање - уз осмех говори Зики. - Све док будем максимално посвећен и професионалан, док могу да напредујем, уживам на терену и док моје тело буде у стању да издржи све напоре, играћу. Моје амбиције око пласмана на АТП листи су увек највише. Тачно је да сам у последњих неколико година имао пехова са одабиром партнера, али увек сам давао максимум. Једино сам сигуран да ћу играти следеће сезоне, а за даље видећемо. Идем корак по корак. Од турнира до турнира. Тако је најбоље - закључио је Зимоњић.