Црква избацила породицу на улицу!

До спора око власништва је дошло због одлуке ратног предсједника Требиња, Божидара Вучуревића, да зграду у Улици Краља Петра Првог Ослободиоца поклони цркви, иако у то вријеме Закон о реституцији није постојао.

Република Српска 21.09.2015 | 13:07

Одлуком Основног суда у Требињу, породица Ђурковић је избачена из властитог стана у којем су живјели 63 године и којег су откупили 2002. године. Стан у Улици Краља Петра Првог Ослободиоца припао је – Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.

– Ја из ове коже тренутно не могу. Бити у посједу стана 63 године и да вас избаце напоље као посљедњу стоку, стварно немам шта да кажем. Користим прилику да се посебно захвалим предсједнику државе и да му кажем да треба прво да очисти домаће судове, па тек онда да пређе на Федерацију БиХ, јер ја као грађанин и по Уставу и по законима имам право на овај стан. Ево, људи, видите каква је правна држава, шта друго да вам кажем, рекла је за портал Моја Херцеговина Гордана Ђурковић, новинарка и правна заступница свог оца, Миљана Ђурковића на чије име је стан укњижен.

Ђурковићи су исељени на основу Закључка о извршењу које је донесено прије пет година, а које они не сматрају правоснажним.

- Ми смо на тај Закључак уложили жалбу Окружном суду, међутим, они нису одговорили на нашу жалбу, а Закључак је остао на снази, каже Ђурковићева за Журнал и додаје да је ово била трећа деложација.

- Вјерујте, ја такво нешто нисам могла ни сањати – биле су двије “марице”, око петнаестак полицајаца. Ја мислим да се то ниједном криминалцу није десило до сада. Наравно, све је било по хитном поступку – епископ Григорије је уплатио хитну деложацију и платио нам је данас за смјештај и превоз ствари, али нас је оставио на улици, додаје Гордана.

Ђурковићи су од Општине Требиње стан у којем живе од 1952. откупили у фебруару 2002. године. Неколико мјесеци касније, Епархија подиже тужбу против власника стана.

- Стан је откупљен и ми смо идаље власници у катастру. Пред ову најновију деложацију ме опоменула судска полиција и ја сам отишла у катастар и са првим септембром извадила увјерење Републичке управе за геодетске и имовинско-правне односе да је мој отац власник 1/1, 112 квадратних метара и залијепила на врата. Они су нас и поред тога иселили.

До спора око власништва је дошло због одлуке ратног предсједника Требиња, Божидара Вучуревића, да зграду у Улици Краља Петра Првог Ослободиоца поклони цркви, иако у то вријеме Закон о реституцији није постојао.

- У питању је цијела зграда у којој живи још шест породица. То се све десило због тога што је Божо Вучуревић на незаконит начин вратио, путем тог “паметног” института поклона, црквену имовину, али није гледао да ли је то заиста припадало цркви, односно Епархији, или не. Моја породица је једина која је откупила стан и гдје је тај уговор о откупу поништен, док остале породице добијају замјенске уговоре који мијењању Рјешење о откупу стана, али им не дозвољавају да откупе станове. Сада се чека да ти људи премину, па да преузму те станове,каже Гордана Ђурковић за Журнал.

Божидар Вучуревић у тренутку склапања Уговора о поклону са Епархијом није имао сагласност Владе РС која је прописана Законом, те је Општина Требиње спорном имовином тако прометовала два пута. Вучуревић је сагласност Владе РС тражио четири мјесеца након поклањања.

Ђурковићева тврди да је контактирала бившег премијера Владе Републике Српске, Гојка Кличковића, који је, наводно, потписао одлуку Владе и сазнала да је његов потпис у овом случају злоупотребљен.

– Господин Кличковић ми је послао писмо подршке и рекао да је можда тачно да је он то потписао, али да је његова одлука аверзирана и његов потпис злоупотребљен, те да ће, ако треба, свједочити на суду у моју корист. Осим тога, рекао је да Влада РС чак ни на основу тог акта није могла да рјешава имовинско-правне односе, рекла је Гордана за портал Моја Херцеговина.

Према њеним ријечима, ова одлука Владе РС никада није објављена у Службеном гласнику, па је самим тим неважећа и не може ретроактивно да се примијени. Без обзира на то, Основни суд у Требињу доноси одлуку да се Ђурковићима брише право власништва на стан.

- Не постоји институција у БиХ којој се ја нисам обратила. Овдје је таква пракса, не само на подручју Требиња, већ у цијелој БиХ, да адвокати сједну заједно са судијом и рјешавају људске судбине за кафанским столом, каже Гордана за Журнал и додаје да је прву деложацију успјела одложити, јер је Уставни суд констатовао да су угрожена њихова права. Исти суд двије године касније донио је одлуку да Ђурковићима права ипак нису угрожена и одбио њихову апелацију.

Ђурковићи су подносили и кривичне пријаве требињском Окружном тужилаштву против свих судија и адвоката који су учестовали у овом спору, али оне још увијек нису добиле епилог. Претходних дана послали су и допис начелнику требињског Центра јавне безбједности Жарку Лакети, у коме траже заштиту своје имовине, затим министру унутрашњих послова Драгану Лукачу, те Синоду Српске православне цркве, али нико није реаговао.

Гордана Ђурковић најављује да она и њена породица неће одустати од борбе за своја права.

- Ја имам и држављанство Србије и тужићу и Републику Српску и Град Требиње, јер ми са епархијом практично немамо ништа. Ми смо од Општине откупили стан, рекла је за Журнал.

Извор: Зурнал.ба