“Нико не воли Новака Ђоковића, па шта сад?”

Новак Ђоковић је прошлог викенда на стадиону “Артур Еш” био сам против свих и победио је. Победио је Роџера Федерера и победио је публику.

Тенис 21.09.2015 | 00:00

Освојио је свој други УС Опен, а десети Грен слем трофеј, а иако је убедљиво најбољи тенисер света у овом тренутку јасно је да није довољно цењен.

Бројни угледни листови претходних дана писали су о тој теми, а одличан чланак написао је Крис Чејс за “УСА Тодаy” који вам преносимо и тако стављамо тачку на последњи Грен слем сезоне.

Новак Ђоковић је десетоструки освајач Грен слема, најбољи тенисер света је 32 недеље дуже од Рафаела Надала и сматра се најбољим или другим најбољим (иза Роџера Федерера) тенисером своје генерације. Али, ван Србије, где је популаран у целој земљи као што је Леброн Џејмс у Кливленду, изгледа да Ђоковића само толеришу. Људи цене његову величину на терену, али не стоје у реду да би купили његову Уникло опрему.

“Њујорк Тајмс” се, између осталих, питао зашто је то тако у чланку који је носио наслов “Новак Ђоковић: Невољени шампион”. “Њујоркер” се пита: “Када ћемо почети да ценимо Новака Ђоковића”. Лондонски “Телеграф” је био директнији – “Где је љубав за Новака Ђоковића”, а неки су се и питали колико би Ђоковић желео да буде вољен. Штавише, управо то питање је постављено небројено пута током преноса финала УС Опена између Ђоковића и Федерера који је радио ЕСПН, када је око 95 одсто навијача навијало за Швајцарца, а не за Новака, светског броја један. Јасно је да већина љубитеља тениса не воли Ђоковића. Али, питање је зашто је то уопште важно?

Ђоковић није први велики тенисер који је мање вољен од својих ривала, али је разлика у томе што су ти тенисери били уздржани и мирни на терену, на којем је Новак упоран и незаустављив. Чак би Американцима требало да буде најдопадљивији од тенисера из ‘велике тројке’ јер поседује тај амерички став. Један од старијих играча Иван Лендл био је поприлично дефанзиван по питању тога како га прихватају амерички навијачи, а о томе је причао током УС Опена 1986. године.

“Мислим да ме људи у овој земљи не разумеју. Медији погрешно преносе моје речи. Изврћу оно што сам рекао. Да играм са Борисом Бекером у финалу, бићу спреман за то да ће сви навијачи бити на његовој страни. Ако бих успео да убедим четвртину да пређу на моју страну, то би био бонус. И то је разочаравајуће. Волео бих да ме људи више воле. Али, шта могу да урадим”, рекао је Лендл тада.

Сада, 30 година касније, могли бисте да замислите да Ђоковић исто размишља или чак говори исто, али уз две битне разлике:

1. Медији су генерално на његовој страни, што све поменуте приче доказују, и чак практично моле своје читаоце да више цене Ђоковића, као што вас новинари који пишу рецензије неких ресторана терају да одете тамо и пробате шта се тамо нуди. Уз то, због друштвених мрежа и спортских вести које су доступне 24 часа седам дана недељно, теже је погрешно пренети речи тенисера, пошто он може да комуницира са својим навијачима преко Фејсбука и Твитера, а од свега што је рекао на конференцији дели вас један клик.

2. Ђоковић одбија да се јавно жали због недостатка подршке коју добија на турнирима, већ иде другим путем. Он то признаје, али тек онда када га неко пита.

Њујорк је посебно место, публика има сјајну интеракцију са играчима, све је то део забаве. Због тога се и УС Опен издваја од осталих Грен слемова. Али, када играте са Федерером, који је фаворит навијача где год да се појави, сви играчи знају шта их чека. Бројни чланци су се дотакли специфичних разлога зашто Новак није вољан, али ја мислим да је реалност та, а и да је Новак сам разуме – он није Роџер Федерер.

Једноставно, када навијате за једног тенисера, тако и навијате против другог. Тако је у ривалству између Федерера и Ђоковића, Роџер тај који је зарадио љубав, што је последица тога да је џентлмен светске класе, тениски амбасарод и највећи шампион свог спорта. Рафаел Надал се такође појавио пре Ђоковића и док није много вољен изван Шпаније, већ је био веома цењен када је Новак ступио на сцену.

Када је Новак то урадио, био је забаван и духовит. Многи су га волели због његових имитација других тенисера, глупирања током пауза због кише. То је рецепт за спортисту којег би многи волели. Али, док се Новак тако понашао ван терена, такав је случај био и на терену. Федерер, који ретко када има било шта лоше да каже за било кога, једном приликом је рекао да је Новак смешан. Српски тенисер је тада предавао мечеве и звао тренере кад год би му се указала прилика, али све у границама дозвољеног. Пре дуела са Ендијем Родиком у четвртфиналу УС Опена 2008. године, американац се чак подсмевао Новаковим проблемима, истакавши да можда тада има проблема са антраксом, птичјим грипом или нечим трећим.

Када је Новак победио у том дуелу, на почетку интервјуа на терену је рекао: “Енди је рекао да сам имао 16 повреда током прошлог меча, јасно је да немам, зар не?”. Публика је на то реаговала звиждуцима, а када је спикер покушао да промени тему, Ђоковић га је пресекао и рекао: “Знам да је публика против мене јер мисле да се фокирам”. Такав став и немогућност да се процени мишљење публике му није помогло.

Али, прошло је седам година и девет Грен слем трофеја од тог инцидента. Ђоковић је у овом тренутку најбоље припремљени тенисер на свету, иако би Федерер могао да му буде велика конкуренција. Са имитацијама је престао, постао је озбиљнији, али исто тако нема више никаквих контроверзи. Зашто га онда навијачи не воле?

Истина је да су споро заволели и Федерера. Током раније фазе каријере, када је ‘сликао’ ударце као Ван Гог својим тениским рекетом, нису га много волели у Америци јер је једноставно побеђивао Американце. Али, када се Андре Агаси повукао и нико није заузео његово место, Федерер је то учинио, тиме што је постао фаворит домаће публике. Тако је свуда где оде, осим у Шпанији, где нико није као Надал. Многи воле да кажу да Федерер никада не игра на гостујућем терену.

Због тога, недостатак љубави коју навијачи не исказују Ђоковићу није због њега, већ само доказ да је Федерер вољенији у целом свету. И, као што је написано на крају чланка у “Њујоркеру”, све ће се променити за Ђоковића и сигурно је да ће се то десити. Американци воле победнике. Када год се Федерер повуче, Ђоковић ће пред собом имати сигурно још три-четири сезоне врхунског тениса у себи. И тада ће добити то поштовање. И када га неки клинци буду мучили у завршној фази Грен слемова, питаћемо се зашто га публика не воли. Тада је, ипак, волети Ђоковића превише…