ЕП - анализа: Пад када је најмање требало!

Утакмица коју је Србија одиграла у полуфиналу Евробаскета је морала да се деси, најмање испадање из фокуса противник попут Литваније уме да искористи.

Кошарка 19.09.2015 | 23:20

Веома брзо је Србија ушла у замку селекције са Балтика, почетак је био сасвим добар, кренуло је онако како обично креће, али је онда Јонас Казлаускас покренуо своју партију шаха.

Рекао је да ће Милошу Теодосићу да посвети много пажње, међутим није имао милости ни за остале играче.

Судијски критеријум је био такав да је рат започет без објаве. Далеко од тога да је то главни узрок пораза Србије, проблем је то што она није имала одговор на екстремну агресивност, а има намеру да игра баш таквим стилом.

Уз то, противник је, свестан својих предности и мана, одлучио да се потпуно посвети деструкцији игре селекције Александра Ђорђевића, сваки детаљ је анализиран до танчина, свака слабост претворена у шансу да се претвори у своју корист.

Пуни напади, агилност у оба смера, фактор среће и судијска наклоњеност, отворили су Литванији пут ка победи, упркос не толико сјајним офанзивним потенцијалом.

Све је то веома негативно утицало на Србију, која није могла да пронађе ритам. Додавање Мирославу Радуљици окруженом тројицом чувара, покушај шута из неизрађене позиције или продор ка кошу испред кога је велика гужва, то су била сва нападачка решења.

После сваке добре ствари Србија је урадила лошу, чупање из двоцифреног минуса, за који је заслужна друга постава Литваније, пратио је потпуни недостатак “оног нечега” што би коначно окренуло воденицу на другу страну, али се тражило на лоше начине, описане у претходном пасусу.

Серија 9:0 окончана је полувременом, да је потрајало мало дуже...

Србија је имала мање изгубљених лопти и више изнуђених фаулова, али су те ствари долазиле у веома лошим моментима и на веома лош начин. Свака изгубљена лопта Бјелице могла је да значи неки поен, а свакако би више користи било да су Радуљици суђени фаулови на обручу, а не у противничком рекету или на седам метара од свог коша.

Није стигао да се размаше у нападу, није могао ни Теодосић да му дода, док се он рвао са Кавалијаускасом и Јанкунасом, на плејмејкеру су остајала двојица, не на фластер удвајању, већ онако како му онемогућавају било какву акцију, нити шут, нити асистенцију.

Тиме су апсолутно одсекли све конце у нападу Србије, а на другој страни су радили оно што је одлика “Орлова” – из френетичне дефанзиве следи агресивност у нападу, константно нападање коша и ометање противника који се брани.

Небројано пута су репрезентативци Србије завршавали на паркету, а доминација у скоку је само последица одговарања на потезе које је вукао Ђорђевић. На ниску петорку ишла је нешто виша, на високу још виша, са једнаком дозом енергије у сваком од случаја.

Све што је селектор Србије говорио у тајм аутима имало је резона и представља план како треба играти, брз проток лопте, без солирања, са читањем игре противника... Грешка је можда у томе што је то требало казати раније, у припреми утакмице, али с тим да се скрене пажња на озбиљност противника, начин на који ће покушати да дођу до резултата и могуће последице избора арбитара.

4 Милош Теодосић – Све што је Казлаускас најавио, учинио је капитену репрезентације Србије. Навео је да ће покушати да му убије ритам удвајањима. Отворио је Теодосић утакмицу тројком, потом је на исти начин затворио. Што се шутерског учинка тиче, толико. Није му рука задрхтала у финишу, али јесте у ономе што је требало да ради онако како уме. Само три асистенције најбољег додавача Евробаскета, умарали су га чувари, нису му дозвољавали да трчи, а дуго је био на клупи у кључним тренуцима.

5 Марко Симоновић – Брз улазак у игру дефанзивног специјалисте значио је да нешто не ваља. Растрчао се Мачијулис, није успевао Калинић да се избори са њим, Симоновић је то урадио, лимитирао је нападачке акције најбољег играча Литваније на такмичењу, али је остао без поена. Није проналазио начин да искористи основну линију, а само једном је пробао да погоди тројку.

6 Огњен Кузмић – Покупио је два скока у првој четвртини, али се убрзо преселио на клупу јер није могао да парира Валанчунасу. У општем хаосу српског напада није имао шансу да ишта уради на противничком кошу, није на њему да креира себи позицију, а квалитетних лопти са бековских позиција није било. Чини се, утакмица превеликог залогаја за њега.

7 Богдан Богдановић – Донео је одлуку која није својствена за њега. Уме да решава, да преузме одговорност, али се по први пут у каријери суочава са ситуацијом да то не може да уради и да му самопоуздање није на нивоу. Веома лепо је решио последњи напад у првом полувремену, у другом то није успео. Изгубио је веру у свој шут, а продор је проблематичан током целог првенства, повреда леђа је јача од његове жеље.

8 Немања Бјелица – Није могао да пронађе ритам, а његове серије су знале да на шампионту донесу кључну превагу на страну Србије. У сваком смислу је био лимитиран, лопте су му бежале из руке, директни противници убацивали 2+1. Губио је посед, правио фаулове, шут га није хтео, много се борио са јаком одбраном Литваније, али није успео да је победи.

9 Стефан Марковић – Када једна екипа током целе утакмице оставља једног играча на шуту за три јасно је шта мисле о њему. Командант српске одбране није имао дан за напад. Једну од ретких контранапада, после украдене лопте је завршио поготком, али тако није мислила судијска тројка. У дефанзиви није могао да похвата све рупе, а било их је прилично.

10 Никола Калинић – На последњем тренингу се појавио са завојем око левог ручног зглоба. Опет нервозан на почетку, Мачијулис га је на чисто искуство избацивао из дефанзивног ритма, одиграо је свега седам минута, на почетку и у финишу утакмице. Да је уморан од веома тешке клупске сезоне кажу проценти за слободна бацања. Литванци су му дозволили два, оба је промашио.

11 Немања Недовић – Од сјаја до очаја, од генијалне идеје да се скоком у велики аут спасе лопта, погађањем ноге противника до исхитреног шута за три поена у раној фази једног од ретких контранапада. Једини играч спољне линије који је успевао да се подвуче испод одбране противника. Нажалост, то се догађало веома ретко. Губио је лопте, враћао их, све у свему, после сваке добре ствари урадио је лошу.

12 Драган Милосављевић – Поново није хтео ни да погледа ка кошу, али није да је имао много прилика за то. Одиграо пет минута, за то време је Србија створила плус од пет поена, унео какву-такву енергију у тим, међутим само у једном смеру.

13 Мирослав Радуљица – Поново је погинуо у рекету. Валанчунас му је на почетку утакмице показао шта га чека, нису га штедели ни остали кошаркаши противничког тима, неколико минута је провео ван игре због огреботине која је крварила. Никако није могао да створи себи позицију, полазило му је то за руком само два пута, у његовом рекету је дувала велика промаја, а му није било дозвољено да затвори бар један прозор.

14 Зоран Ерцег – Не може он да игра против екипа које форсирају прљаву игру, било по обручем, било на првој линији одбране. У неколико наврата је превише размишљао, као да није смео да шутне, а потпуно је нејасно како је он могао да изгуби поверење у свој шут, с обзиром на то да је пре три дана засуо кош Чешке са свих страна.

15 Никола Милутинов – Није улазио у игру.