Анализа - За медаљу и ОИ: Ко Србији стоји на путу?!

Директни пласман на Олимпијске игре и осигурана медаља, тешко да улог може да буде већи у дворани у Лилу – Србија на Литванију, 21 сат, полуфинале Евробаскета.

Кошарка 18.09.2015 | 19:00
Анализа - За медаљу и ОИ: Ко Србији стоји на путу?!

’Орлови’ желе да се врате где им је место и где нису били од Атине 2004. године (ни тада се нисмо славно провели), као и да обезбеде повратак на победничко постоље на ЕП први пут од Пољске 2009. године. Литванци су актуелни вицешампиони Европе, а од поновног добијања независности нису пропустили ниједне Игре.

Без Поцијуса, Мотеијунаса, браће Лавринович и у овом тренутку неупотребљивог Клеизе, Литванија је на турнир дошла без амбиција типичних за кошаркашку велесилу. Лака група омогућила им је пролаз даље без блиставе игре, провукли су се и против Грузије у осмини финала, а онда су по свом обичају одиграли најбоље у најважнијој утакмици – у четвртфиналу са Италијом.

Није први пут да Литванија на мала врата и на велико име улази у завршницу такмичења – пре две године били су на корак до елиминације у групној фази од Босне и Херцеговине, а завршили су са сребрним медаљама око вратова.

По именима, овај тим слабији је од тог и не личи на оно што јесте особеност литванске кошарке – брза игра са много шутева за три поена и играчима на свих пет позиција који те шутеве могу да погоде. Међутим, шут је прорадио у четвртфиналу, и то против најшутерскије екипе на ЕП, нестварних 11-18 за три и Италија је испраћена кући, а Литванија се поново бори за медаљу.

Ипак, игра Литваније и даље се врти око центра који не проводи много времена ван рекета – Јонаса Валанчунаса. Када се тек појавио на великој сцени у репрезентацији, углавном је профитирао од пик-ен-рола са Јасикевичусом. И даље добро ’рола’, и Калниетис је одличан додавач, али у НБА лиги Валанчунас је много ојачао и усавршио леђну технику, тако да је сада најопаснији са поста. Уколико се директни ривал одаљи, Валанчунас може да погоди и са полудистанце, док са пенала шутира попут најпрецизнијих бекова.

Једино је у мечу са Грузијом одиграо лоше на овом ЕП, али тада је био болестан два дана пре изласка на паркет. Адекватну замену нема (остарели Јавтокас то свакако није), па ће ово вероватно бити меч када ће селектор Ђођевић нешто већу шансу пружити Кузмићу јер питање је колико би петорка са Бјелицом и Ерцегом функционисала против овакве Литваније. Могуће је и да буде помагања на Валанчунасу, али то ће зависити од тока утакмице.

Није центар Торонто Репторса једина претња противничком кошу, последње две утакмице Јонас Мачијулис одиграо је можда и најбоље у каријери. Познат као играч из сенке која може да заблиста у преломним моментима, Мачијулис је сада много агресивнији ка кошу, игра често и један на један, а није изгубио од оштрине у одбрану. За њега ће бити задужени Симоновић и Калинић.

Лопта је најчешће у рукама Мантаса Калниетиса, организатора игре који је раније много више полагао на шут за три поена, али сада је врста плеја који примарно гледа како да дода и разигра екипу. Предност је што ни он нема адекватну замену, на претходне четири утакмице није играо мање од 35 минута, па би мењање свежих чувара на њему могло да га натера у непромишљене одлуке.

Крилни центар Паулијус Јанкунас био је током целог ЕП био поуздан на шуту, али није играч који може самостално да искреира много тога. Ипак, и на њега треба обратити пажњу, а из другог плана у мечу са Италијом искочили су Милакнис и Кузминскас.

Слично као у дуелу са Чесима, селектор Ђорђевић на располагању има већи фонд квалитетних играча и он ће знати како да ту предност учини видљивом на паркету. Ипак, сада не бисмо смели да дозволимо оно што се догодило у мечу са Чешком – олако пробијање прве линије и поентирање из рекета.

Поново ће у игри Србије доста тога полазити од Теодосића – надамо се да ће Тео пронаћи шут, али и да ће асистенцијама наставити да храни остатак екипе. Литванци немају дубину за пресинг на Теодосићу све време нити одбрамбеног играча калибра Љуља у Шпанији, а плеј Србије у дуелу са Финском већ је показао да може да се избори са искакањима центра после пика.

О Бјелици се с разлогом пише само позитивно у досадашњем току турнира, Ерцег и Симоновић сваки на свој начин показали су се као драгоцени џокери, док је Радуљица подигао форму. Има Србије и резерви у Недовићу, затим човека за важне шутеве Богдана Богдановића, али и енергију Калинића и Милосављевића.

Наши су добили две утакмице у којима су били апсолутни фаворит и с правом се надамо да би сада могли да се разлете и да понове партије из групне фазе такмичења. Литванија јесте жилав противник, али Србија је објективно боља екипа – не треба бити арогантан, али ни нереалан, ’Орлови’ јесу фаворити.

Историја: У последњих двадесет година са Литванцима смо водили епске битке – много је лепих успомена попут чувеног финала из 1995. године, али има и горких попут Сиднеја 2000. године и Шведске три године касније. Последњи дуел на великим такмичењима добила је Србија – на старту групне фазе ЕП 2013. године (63:56), када је заблистао Немања Недовић. Међутим, у два дуела пре тога победила је Литванија – у групи на ЕП 2011. године било је 100:90, а сећамо се и пораза у борби за бронзану медаљу на СП 2010. године. Тада смо били емотивно испражњени после украдене победе над Турцима, а Клеиза и другови то су искористили и заслужено славили (99:88).

Податак од значаја: Србија је најефикаснији тим на Евробаскету са просечно 88,0 поена, а такође дозвољава противницима да из игре погоде само 41,2% шутева, укључујући и 27,7 у шуту за три поена. Са друге стране, и поред све приче да шут за три поена није оружје овог литванског тима, они имају 37,1% за три на турниру (43-116).

Најбољи стрелци: Немања Бјелица 14,7 и Мирослав Радуљица 14,4 – Јонас Валанчунас 17,3 и Јонас Мачијулис 15,3
Најбољи скакачи: Немања Бјелица 7,1 и Мирослав Радуљица 4,7 – Јонас Валанчунас 9,2 и Јонас Мачијулис 6,7
Најбољи асистенти: Милош Теодосић 8,3 и Богдан Богдановић 3,3 – Мантас Калниетис 7,9 и Рејналдас Сејбутис 3,0

Коментари / 0

Оставите коментар