Сваки шести становник у БиХ заспи гладан

Док у БиХ минимална нето зарада износи око 370 марака, односно 190 евра, у Луксембургу је најмања плата тешка 1.923 евра, што је чак 10 пута више него овдје.

Босна и Херцеговина 18.09.2015 | 07:42

Истина, у Луксембургу су трошкови живота већи него код нас, али бх. радницима, којим сваког мјесеца на текуће рачуне лијеже оно што зову "цркавица", много је теже, јер она најјефтинија, синдикална потрошачка корпа кошта чак 1.800 марака, што значи да једва састављају крај с крајем.

Али, не морамо се поредити с богатим европским државама да бисмо схватили у колико смо лошем положају.

Наиме, најсвјежији подаци показују да је бх. минималац мањи него у Црној Гори (193 евра), Хрватској (396 евра), а поготово Словенији, гдје износи 791 евро.

Ипак, горе је стање у Србији, гдје најнижа зарада износи мршавих 180 евра, Македонци на најнижој заради добијају тек 131, а Албанци 149 евра.

Послодавци кажу да су они заинтересовани да повисе плате својим радницима, јер би тиме порасла и њихова продуктивност, али се и правдају да за то нису испуњени услови, с обзиром на лош пословни амбијент у БиХ.
Синдикалцима, са друге стране, оваква објашњења нису оправдана.

Послодавце оптужују да им је у интересу само капитал и циљ им је да добију што "јефтинијег" радника.

"Ми смо водили кампању против доношења новог закона о раду, и у варијанти када евентуално останемо без општег колективног уговора, који је регулисао најнижу цијену рада, постоји вјероватноћа да минималац буде још нижи", поручује Селведин Шаторовић, потпредсједник Савеза самосталних синдиката БиХ.

Према његовим ријечима, није оптимиста ни када је у питању наредни период, јер, како каже, иако су послодавци најављивали да су, уз одређене уступке, спремни на повећање најниже плате, испоставило се да се то неће догодити.

"Чак и она особа која има просјечну плату, има тек толико да плати половину потрошачке корпе. Због тога су врло прецизни и јасни подаци да сваки шести становник БиХ на спавање иде гладан", рекао је Шаторовић.

Они који су радили и зарађивали у пуно боља времена, а данас имају ниске пензије, такође се брину за оне који пензију тек треба да стекну.

Весна Гргић, предсједник Удружења пензионера Кантона Сарајево, сматра да је веома битно да млади остану овдје, односно да не побјегну у иностранство.

"Ако оду, то је губитак који нећемо моћи лако надокнадити. Они ће отићи. А зашто? Боља им је плата, имају боље услове, неко их боље цијени. А младима је данас врло тешко овдје", казала је Гргићева, која притом вјерује да би се ствари у будућности могле промијенити набоље.

Она је додала да, ако оде омладина, ни пензионери неће имати пензија нити ће здравство моћи иког да лијечи, јер се неће имати одакле прикупљати доприноси.

"Ја сам завршила факултет у оној старој Југославији, када сте имали неку сигурност. А сада имате доста радника који добијају минималац и они ће имати минималне пензије", нагласила је Грбићева.

Логично, када је о најнижој заради ријеч, много каскамо не само за Луксембургом, већ и за осталим богатијим земљама.

На примјер, како су пренијеле агенције, у Њемачкој је минимална зарада 1.473 евра, а у Холандији 1.502 евра.

Извор: Независне новине