Видео - анализа: Кошеви на које смо се највише секли!

Одувек је било лако навијати за Србију у кошарци. Добро, имали смо ту и тамо средином прошле деценије неку кризу коју смо успешно превазишли и сада поново уживамо у добром баскету, сјајном тимском духу и модерној игри. Од распада СФРЈ под именом Југославије, Србије и Црне Горе и коначно Србије, постигнуто је толико важних кошева, а пред одлучујући расплет на Европском шампионату и коначну борбу за злато и пласман на Олимпијске игре, одлучили смо да вас подсетимо на неке од ових кошева.

Кошарка 17.09.2015 | 00:00

1. Даниловићево закуцавање преко Сабониса

Имао сам 21-ну годину, годину дана пре тога сам плакао када је Роберто Бађо промашио пенал у финалу Светског првенства и само сам размишљао о томе да ли ће коначно победити екипа за коју навијам. Ћалета никако нисам могао да схватим зашто је толико пиздео, нисам ни могао да будем свестан свих тих околности које су се дешавале око нас, нарочито јер сам копиле из српско-хрватског брака и нисам могао да схватим зашто се људи мрзе. Онда је Даниловић закуцао преко Сабониса, ја сам први пут видео европско постеризовање уживо и размишљао да ли ће "Темпо" икада објавити тај постер који ћу залепити у соби одмах поред Шона Кемпа. Ако постоји мерна јединица за најважније закуцавање у историји Србије, онда је ово то.

2. Ђорђевићева тројка против Хрвата

Две године раније у Атини, све је водило ка том судбинском финалу против Хрвата, међутим, Сабонис и Марчулијонис су у полуфиналу елиминисали Кукоча, Рађу и екипу, и заједно са нашим момцима, приредили су Европи можда и најбоље финале које је икада одиграно. Меч свих мечева за Балкан, стигао је 1997. у групној фази Европског првенства. Ми смо тада били сила, Хрвати већ полако у паду, али то наравно није утицало на неизвесност првог меча после рата. Ђорђевић је још 1992. показао да је способан да погоди "цлутцх схот" доневши европску титулу Партизану против Хувентуда, а готово на исти начин изазвао је делиријум целе нације и практично означио традицију трагичних пораза са којима се Хрвати суочавају у последњих 20 година када су у питању мечеви против српских клубова или националних тимова.

3. Теодосићева тројка против Шпаније

Вероватно моменат када смо најближе били Ђорђевићевој тројки. Након пар година кризе и освајања сребра на Европском првенству 2009. године, Србија је у репризи финала тог шампионата, у четвртфиналу имала дуел са браниоцем титуле са Светског првенства и најјачом силом у том тренутку - Шпанијом. Резултат је 89:89, Теодосић преузима лопту за последњи напад и са девет метара лопта улази као кап, Србија је у полуфиналу! Још да нас Турци нису покрали у полуфиналу, у једној од најсрамнијих судијских рола икада виђених, та тројка би била још важнија, али и овако није испало лоше јер је та генерација испраћена као да је победила на Светском првенству.

4. Гуровићеве тројке из Индијанаполиса, а касније и она против Грчке

Када је Србија освојила светску титулу 2002. године у Индијанаполису, мало је оних који памте то финале и рађање Мануа Ђинобилија као једног од најбољих играча на сцени, већ ће се свако са поносом сетити канонаде и велике победе у четвртфиналу над САД. Далеко од тога да су Амери позвали Дреам Теам, али то и није толико битно, уз маестралне роле Бодироге, очекиване кошеве Пеђе Стојаковића, превагу је у тој утакмици донео Милан Гуровић.

Популарни "Чича" пет година касније, буквално је више него ишта желео да наступи за репрезентацију на Европском првенству у Пољској јер је те 2007. национални тим први пут играо под именом Србија. Жеља му је испуњена, а иако се тај шампионат памти по нашем испадању из групе, ова тројка против браниоца титуле је била мало светло на крају тунела, иако смо у продужетку изгубили меч уз пуну помоћ судијске тројке Грчкој.

5. Калинићево закуцавање преко Бурусиса

Навијали за Звезду или Партизан, не можете а да не волите Николу Калинића. Он је једноставно онај ортак којег бисте увек бирали да игра у вашој екипи на баскету. Прошле године, када смо на Светском првенству освојили сребро након врло траљавог почетка у групној рунди, све се преокренуло у нокаут фази. У осмини финала наишли смо на Грке, а када утакмицу почнеш оваквим монструозним закуцавањем, онда не можеш а да не добијеш прекопотребан замајац који је, испоставило се, трајао све до финала. Још када знаш да је закуцао преко Бурусиса који је 2010. попио столицу у главу од Крстића, онда се стварно запиташ шта нам је тај лик учинио па да га константно улубљујемо на кошаркашком терену.

Уживајте.