Шта чека Управа Партизана? Летјеле су у Хумској главе и за мање...

Зоран Милинковић МОРА бити смењен после резултатски катастрофалног почетка првенства!

Фудбал 16.09.2015 | 23:45

Зоран Милинковић мора да „лети“! Још увек актуелни тренер Партизана се није удостојио да поднесе оставку после пораза у 149. вечитом дербију, нити га је управа клуба разрежила дужности, међутим, после најновијег резултатског неуспеха за добробит екипе из Хумске 1 најбоље би било да под ознаком „хитно“ дође до промене на клупи.

Тај закључак се недвосмислено намеће после резултатски катастрофалног почетка сезоне у Суперлиги, у којој је Милинковић за командама Парног ваљка већ заостао осам бодова за Црвеном звездом и са четири гостовања успео да се врати само са једном победом, а на осталим мечевима (против Новог Пазара, Војводине и Црвене звезде) „попије“ по три комада. Иако шампион има меч мање од лидера (против Рада на свом терену, 23. септембра) останак Зорана Милинковића у улози шефа струке је неодржив, не само из садашње позиције, већ и чињенице да су на црно-белој страни Топчидерског брда тренерске главе летеле и за много мање минусе него што их је направио стратег који је, не тако давно, најављен као „најбољи у Србији“.

Од раздруживања са Црном Гором, односно откако се игра Суперлига, ово је други најгори бодовни салдо Партизана после девете рунде. Наравно, уз подсећање на тај одложени меч са Грађевинарима. Милинковић је успео да се приближи оној сезони у којој је у негативностима предњачио Миодраг Јешић, кад је у истом периоду првенства 2006/2007 имао четири победе, два ремија и три пораза (14 бодова) и био чак шест на табели, девет бодова иза Звезде. Јешић је до краја јесени успео још више на уназади црно-беле, забележи још два неуспеха и за лидером заостане чак 14 корака, после чега је добио отказ.

Колики су греси Зорана Милинковића најбоље се види на основу чињенице да су, осим Миодрага Јешића, сви остали тренери напуштали Партизан остављајући му у аманет бодовну предност. И то често предност која је гарантовала титулу.

Подсетимо се у којим су тренуцима одлазили из Хумске.

Сезона 2006/2007 - Миодраг Јешић, смењен после 16. кола, Партизан 4. на табели (27 бодова), Звезда прва са 41.
Сезона 2007/2008 - Мирослав Ђукић, отишао после 17. кола, Партизан први на табели без пораза (41 бод), Звезда друга (35).
Сезона 2009/2010 - Славиша Јокановић, смењен после трећег кола, Партизан трећи на табели (седам бодова), Војводина прва (девет).
Сезона 2009/2010 - Горан Стевановић - смењен после 23. кола, Партизан други на табели без пораза (57 бодова), Звезда прва (61).
Сезона 2011/2012 - Александар Станојевић - смењен после 15. кола, Партизан први на табели (42 бода), Звезда друга (32).
Сезона 2011/2012 - Аврам Грант - отишао после 30. кола, Партизан шампион (80 бодова), Звезда друга (68).
Сезона 2012/2013 - Владимир Вермезовић - смењен после 25. кола, Партизан први на табели (58 бодова), Звезда друга (56).
Сезона 2013/2014 - Вук Рашовић - смењен после 15. кола, Партизан први на табели (33 бода), Звезда друга (32).
Сезона 2014/2015 - Марко Николић - смењен после 20. кола, Партизан први на табели (47 бодова), Звезда друга (45).
Сезона 2015/2016 - Зоран Милинковић - после девет кола и осам утакмица, Партизан трећи на табели (15 бодова), Звезда прва (23 бода).

У назначеном временском периоду својевољно су клупу Партизана напуштали Мирослав Ђукић (отишао да буде селектор А репрезентације) и Аврам Грант (активирао опцију из уговора да на крају сезоне 2012/13 оде из клуба), остали су отерани, а није их спасила ни чињеница да су, попут Милинковића, изборили пласман у Лигу Европе (Јешић, Јокановић, Вермезовић, Николић) или имали чак десет бодова вишка као у случају Александра Станојевића.

Зато руководиоци црно-белих не би смели да имају дилему кад се поведе реч о статусу Зорана Милинковића, посебно због утиска који је оставио у утакмици коју, према свим параметрима, није смео да изгуби. У 149. вечитом дербију промашио је све. Најпре тактику, јер је одустао од препознатљиве и нападачке формације 4-3-3. Затим избор играч, пошто је после само 12 дана проведених у клубу гурнуо у ватру новајлије које ниједном није проверио како се сналазе чак ни на пријатељској утакмици (Алена Стевановића и Николу Лековића).

Није се добром показала ни одлука да му један од креативнијих везиста Стефан Бабовић буде задњи везни, чиме је изгубио смисленост у нападима. Упорно је форсирао нападе по левој страни, док је Андрија Живковић, понаљбољи црно-бели играч од почетка сезоне, беспомоћно ширио руке на супротној и практично није добијао лопте. Није занемарљива ни чињеница да је ван протокла оставио Николу Трујића и Сашу Лукића, који су му у досадашњем току Суперлиге повремено доносили бодове. Напослетку, не и најмање важно, опет је окаснио са изменама и потпуно промашио увођењем ровитог Валерија Божинова, уместо Ивана Шапоњића, који је у далеко бољој форми и у последње време ефикаснији од Бугарина.

То су грешке за које би Зоран Милинковић требало да буде санкционисан отказом. Нарочито што се у његовим гестовима не види ни зрно намере да нешто промени или подстанке играче на бољу игру. Најбоље сведочанство одсуству било каквог плана и евиденте збуњености јесте „тајм-аут“ проузрокован бакљадом Гробара на вечитм дербију, кад су савете играчима, уместо шефа струке, делили његови помоћнци Илија Столица, Зоран Лончар и Радиша Илић. Још кад се томе дода информација да је по завршетку дербија исто тако тихо ушетао у свлачионицу и у њој ништа није проговорио добија се јасан сигнал да су му дани у Партизану одбројани и да је црно-белима потребан стручњак манира, фудбалске филозофије и врцавих идеја какав је - Вељко Пауновић.