Коментар: Новак Ђоковић – сâм против свих!

“Само сам затворио очи и ударао најјаче што сам могао“.

Тенис 16.09.2015 | 00:00

Тим речима Новак Ђоковић описао је начин на који је спасао две меч лопте и победио Роџера Федерера у полуфиналу УС опена 2010. године.

То вече било је можда и пресудно да Новак раскрсти са собом и да закључи да може да побеђује најбоље на највећим турнирима. Биће лоших дана, биће и пораза, али неће више бити страха.

У недељу увече, пет година и осам освојених Грен слем титула касније, Ђоковић се борио за титулу са добро знаним противником. Овога пута страх није становао његовом мозгу, већ у мозгу Роџера Федерера – српски тенисер “ушао му је у главу“ и то се јасно види из њихова последња два Грен слем меча.

Баш као и на Вимблдону, Федерер је до финала био супериоран и од многих проглашаван фаворитом, само да би се Новак у окршају за трофеј показао смиренијим и стабилнијем. На крају, после тачно 200 минута игре и небројено емотивних успона и падова, Ђоковић је освојио своју десету Грен слем титулу – 6:4, 5:7, 6:4, 6:4.

Генерално, Роџер је настојао да што више скраћује поене, играо је изузетно агресивно и то му се исплаћивало у поједним интервалима меча, али је за последицу имало и грешке форхендом у незгодним тренуцима, на неколико брејк лопти нпр.

Са друге стране, Новак је углавном правио идеалан баланс између умерене агресивности и чекања грешке противника, али лоптице су му имале потребну дубину и ниједног тренутка није дозволио да у континуитету буде отеран далеко иза основне линије.

Да је меч превасходно добијен на психичком плану, најбоље се види из реализације брејк лопти – Ђоковић 6 од 13, а Федерер 4 од 23. Увлачио је себе Новак у проблеме, али се и вадио из њих на разне начине – стрпљивом игром, одлучним нападима... Такође, први сет идеална је илустрација ко је ментално боље дочекао сусрет – Швајцарац је био непрепознатљив, сервис га није служио, а на мрежи је неколико пута крајње некарактеристично кикснуо.

Оно што Новакову победу чини још већом јесте то што није могао да рачуна на много лаких поена из сервиса. За разлику од вимблдонског финала, Федерер је изванредно читао Ђоковићеве сервисе и користио је рањивост Новаковог другог сервиса за моментални напад, чак и равним ударцима бекхендом, који је сасвим пристојно функционисао (ниједном му се није десило да рамом пошаље лоптицу далеко, као што иначе уме).

У прошлости је Новак знао да се изнервира када му сервис не иде у континуитету и да дозволи да то утиче на остатак његове игре. Сада је ипак много искуснији, прихватио је ту чињеницу и наставио да се бори несмањеном жестином. Награда за такав став стигла је када је било најпотребније – два од три аса одсервирао је у важним тренуцима у четвртом сету, а у последњем гему управо је са два поена директно из сервиса завршио меч, уз претходно спасене две брејк лопте на исти начин.

Ђоковић је са променљивим успехом читао Федерерове сервисе, али је поново ушао у ’зону’ у правом тренутку. Цео други сет Роџер је био бољи, Ђоковићев бекхенд је нестао и требало је да Швајцарац добије и раније тај део игре (као, уосталом, и Ђоковић први сет), а Новак није искористио тренутни пад супарника у трећем сету, па је на поклоњен брејк узвратио истом мером.

То је био једини период меча када Ђоковићев говор тела није био позитиван, али то је трајало кратко, све до вођства Федерера 4:3 у трећем сету. Новак је у осмом гему повео 40:0, а онда је за шездесетак секунди изгубио наредна три поена.

Суочио се у том гему потом и са две брејк лопте, али као да му је то било потребно – за нас посматраче био је то невидљив тренутак, тренутак у којем је Ђоковић поново почео да удара слободније, да пролази кроз лоптицу и да се креће са више енергије.

Извукао је тај гем, а онда је у следећем прорадио споменути ритерн и до краја никуда није одлазио – хватао је Новак и неугодне сервисе Федерера по ширини, враћао дубоко и оне који су падали на линију, а тада је направио брејк и повео са 5:4.

Велико признање треба одати и судији Еви Аздераки-Мур, која је неколико пута храбро кориговала одлуке линијских судија у нимало наивним тренуцима – рецимо, на брејк лопти Федерера у гему у којем је Ђоковић сервирао за вођство од 2-1. Била је у праву, бекхенд Швајцарац завршио је у ауту, а била је у праву у апсолутно свакој одлуци.

Осим са великим ривалом, Новак је морао и да се бори против публике на стадиону Артур Еш. Није ништа ново да Федерер има већинску подршку, али степен некултуре који су исказали гледаоци према првом тенисеру света заиста се ретко виђа и натерао је бројне новинаре и коментаторе да отворено критикују публику. Аплаудирали су на Новакове дупле грешке, радовали се гласно после промашеног првог сервиса, а велики број њих напустио је стадион при вођству српског тенисера 5:2 у четвртом сету.

И у томе се видело стечено искуство, српски тенисер научио је да игнорише ситуацију у којој малтене цео стадион навија против њега. Ђоковић је на конференцији за медије био политички коректан, није желео да говори ружно о публици, а утисак је да је имао сва права на тако нешто. Ипак, Новак није споменуо навијаче на победничкој церемонији, што је иначе обичај. За онакво понашање заслужили су горе од тога, барем осуду из уста најбољег на свету.

Али добро, можда и јесте боље не скретати пажњу са онога што јесте најважније – Новак Ђоковић напокон је прекинуо лош низ у финалима у Њујорку, свој други УС опен трофеј и те како је заслужио. Знањем, радом и вољом.

Новак је један од осморице тенисера у историји са двоцифреним бројем Грен слем титула. Дише за врат Боргу и Лејверу који имају по 11 највећих трофеја, а Рој Емерсон бежи му две титуле. Иза су Агаси, Конорс, Лендл, Едберг, Бекер, Мекинро...

У овом тренутку, док Ђоковићева каријера још траје, немогуће је сагледати грандиозност свега што је постигао, то ће бити могуће тек по њеном окончању. Али полако, Новаче, никуда не журимо, уживамо у вожњи.