Поглед из Загреба: Шта нема Хрватска, а има Србија?

"За почетак, ви имате главу и реп. Ми нисмо имали тим за филозофију игре коју смо покушали да спроведемо", каже у анализи за МОНДО новинар из Хрватске Дражен Брајдић.

Кошарка 14.09.2015 | 22:00

Србија се изборила са Финском, Италија је разбила Израел, Литванија у финишу распршила сан Грузије, али се у недељу, у Лилу, ипак највише причало о дебаклу Хрватске у дуелу са Чешком (59:80).

Између осталих, селектор Србије Саша Ђорђевић на специфичан начин је упитан да прокоментарише тај меч, али се није "упецао".

Из Хрватске су целог поподнева и вечери стизале реакције које су изазивале пажњу целог региона. Важнији од пораза био је манир којим је доживљен и који нико од играча са шаховницом на дресу није знао да објасни у микс зони.

Како се дошло до заостатка од чак 30 поена? Како играчи који играју у НБА лиги и најјачим европским клубовима смеју себи да дозволе да изгледају као "хрпа кадета"?

"Да то знам, био бих тренер или председник савеза и играли бисмо сад у четвртфиналу", рекао је након подневне утакмице Крунослав Симон, ширећи руке.

Стога, МОНДО је потражио исте вечери одговор код некога ко би могао да нам пружи то објашњење и ко би могао да нам открије шта се заправо догодило у недељу поподне на стадиону Лила.

Саговорник нашег портала стога је био Дражен Брајдић, новинар "Вечерњег листа" и аутор препознат у кошаркашким круговима на простору читаве бивше државе.

Да ли је он икад видео онако трагичан или бар слично лош наступ репрезентације Хрватске?

"Не, нисам је никад видео такву, а 20 година је пратим, од бронзане медаље 1995 - последње медаље коју смо освојили и тог фамозног одласка са постоља. И ето, до дан данас нисмо се вратили на то постоље. У свим тим елиминацијским утакмицама најчешће смо губили четвртфинала. Али, нешто као ово у недељу заиста нисам видео. Никад Хрватска није изгледала овако немоћно", оценио је колега.

У чему је био проблем? Зашто су Хрвати на терену изгледали безвољно, као да би се најрадије одмах вратили у свлачионицу?

"Не бих рекао да су били безвољни, већ да су били као хипнотисани, као да им је нешто одузело снагу, као нека чаролија, не знам ни ја шта. Као издувани балон. То је рекао Томић вец после Грузије, у Загребу, да се осећа као издувани балон и ово је само био наставак свега тога што се десило после Грузије. Тад су нас разбијали задњих пет минута, а у недељу целу утакмицу".

"По правилу смо ми те елиминације увек играли боље против јачих од себе. Изгледа да играмо слабо против номинално слабијег противника".

Да ли је онда улога фаворита проблем? Имамо и ми у Србији репрезентацију у једном спорту која нам деценијама ставља до знања да "два и два" нису "четири", али ипак остаје нејасно - како терет очекивања може бити толики проблем играчима који долазе из највећих клубова?

"Очигледан је утисак да се они не могу с тим носити. Као да им је овде лакше кад су аутсајдери, па онда немају шта да изгубе. У овим утакмицама, у којима је велики улог на столу и где је у питању, да тако кажем, част хрватске кошарке, онда они ту не успевају да ураде шта планирају. И они су зато заиста очајни. Данас су у микс зони били јако тужни и нико није имао прави одговор на питање шта се догодило".

А, шта се догодило?

"Роко (Укић) је то лепо дијагностицирао. Он је рекао овако: 'Ми смо се одлучили за начин игре да играмо максимално интензивно и 'хард' у одбрани, са високим интензитетом. Кад нам то неко одузме, онда губимо све'. Ту треба поставити питање имамо ли уопште играче за 'хард' кошарку или је то 'лигхт' екипа"?

Дакле, проблем Хрватске је био систем игре?

"Цела Перасовићева филозофија није одговарала профилу тима какав је имао".

Шта ће се следеће догодити? Кад ће се Хрватска вратити тамо одакле је сишла 1995?

"Пре свега, на реду је долазак новог селектора, пошто актуелном истиче уговор са овом неуспелом акцијом. Мислим да би требало направити нови пројект и изабрати човека из Хрватске, по могућности професионалца, да се више не иде на тренере који раде у иностранству, који се не могу посветити праћењу играча, јер имају клупске бриге".

"Имамо талентовану генерацију Жижића, Араповића, Зупца, Бендера… Ти су клинци некаква наша нада и њих треба прикљуцити Шарицу, Хезоњи, задржати Богдановића што је могуће дуже и онда видети шта са ветеранима, ко жели, а ко не жели. Направити реконструкцију, унети свежу крв, градити екипу кроз квалификације.и најважније - трпети их".

"Бићу оптимиста само ако нађемо плејмејкера који би могао играти врхунски 'пик енд рол' какав би, рецимо, одговарао Томићу и ако би то био плејмејкер какве он, рецимо, има у Барселони. Нажалост је тако да морамо да тражимо, јер немамо неког свог и то нам је болна тачка", каже колега из "Вечерњег листа".

Док прати своју - како сам каже - "хрватску муку", Брајдић стиже да прати и утакмице репрезентације Србије. О "орловима" има изразито високо мишљење.

"Нисам гледао против Финске, али претходно сам пратио, наравно. Свака част, заиста".

Навео је и конкретне елементе у игри и играче који му се посебно свиђају.

"Ем имате борбени морал, ем имате 'главу и реп', да тако кажем. Имате бекове, што је за модерну кошарку јако важно, имате креативне и агресивне бекове, Теодосића који је креативац и стрелац, Марковића који је агресивац и такође на неки начин лидер тима. То, ето, ми нажалост немамо", констатовао је колега, па уз краћу паузу додао:

"И да, наравно, имате сјајног тренера, који одлично осећа игру".

Уз задршку да можда није позван да анализира рад Саше Ђорђевића, саговорник МОНДА ипак је пристао да изнесе свој став и о раду шефа струке "орлова".

"Стекао сам утисак да Саши очито за сада више одговара овај репрезентативни концепт него клупски, који му такође предстоји. Овде има ту слободу током године, па онда може слободно пратити играче, може размисљати о њиховим улогама, систему игре и онда све то заједно интензивирати кад крену припреме и почети да развија своју идеју".

"Све то, наравно, не значи да једног дана неће бити врхунски клупски тренер, али велика је разлика бити клупски тренер и тренер репрезентације. То је нешто са чиме се сада грубо суочио наш селектор Перасовић, који је 'хард wоркер' и њему можда више одговара клупски концепт од овога са којим није било успеха".

Полако се ближио крај утакмице Литванија - Грузија и причу смо морали да приведемо крају, уз велику захвалност колеги на издвојеном времену.

Дебакл Хрватске ванредно је напунио новинарима из Загреба руке послом, скратио им време боравка у Француској и уз то отказао предвиђени "еx-Yу" дерби у четвртфиналу.

На могући званични окршај Србије и Хрватске чекаћемо бар до 2017, када ће бити одржан наредни Еуробаскет, годину после Олимпијских игара у Рију, на којем би са простора бивше Југославије могли да се нађу само "орлови".