Коментар: Партизане, послије ти можда буде касно!

"Не могу, а да не волим Милинковића када је наш. Ипак, љубав и посао су две ствари, мислим да је време да мењамо тренера", оставио је један старији навијач Партизана коментар после дербија.

Фудбал 14.09.2015 | 23:40

Није крив само Зоран, одговорност за лоше резултате је и на играчима, посебно на управи. Као и када су се заслуге делиле на једнаке делове код пласмана у Лигу Европу или освојене титуле, тако је и сада, када је све кренуло низбрдо.

С једном разликом!

У кризним ситуацијама кола се, ипак, прво ломе преко леђа тренера.

Чудно лето за Партизан... Напад ефикасан, одбрана без примљеног гола. Игра прецизна, течна, брза...

Падали су редом Дила Гори у Београду (1:0), Металац у Хумској (4:0), опет Грузијци, овај пут у Горију (2:0), Јагодина је прегажена на трави стадиона Партизана - 6:0. Оптимизам је растао и код највећих, увек незадовољних ситничара међу црно-белим присталицама.

И онда, тамо где јој место није, тачка!

Додуше, Партизан је сијао још у Букурешту и у реваншу са Румунима, али се појавила прва сумња да блиставост шампиона полако нестаје.

Цена успеха у Европи била је бламажа у Новом Пазару. Скупо плаћен недостатка професионализма.

Први дан августа 2015. памтиће се по скандалозној одлуци тренера Зорана Милинковића, јер се промена комплетног састава у односу на претходни меч у престоници Румуније само тако може назвати. Разумљива је била жеља да се елиминише Стеауа и обезбеди место под европским небом, одмори тим за други меч. Али, потценити противника и омаловажити домаће такмичење до те мере - било је, ипак, превише.

Е, ту је све почело.

Пораз први, пораз други, трећи...

После Јагодине је Партизан одиграо још десет утакмица и на свакој примио најмање гол. У првенству је од шест мечева изгубио три. Нови Пазар, Војводина и Црвена звезда су актуелном прваку дали по три комада, а победе у дуелима са Спатаком, Борцем и ОФК Београдом извојеване су тешком муком. Сви су успели да савладају Живка Живковића барем једном.

Потпун слом уследио је у 149. "вечитом дербију", када се дефинитивно одступило од идеје офанзивног и нападачког Партизана и прибегло бојажљивом тражењу "нуле", алибија за наставак битисања у клубу. Није Милинковић изговорио, али делује да желео рећи "да нам је неко понудио нерешено..."

Уосталом, реми је свакако бољи од пораза.

Како, међутим, објаснити навијачима Партизана да су са бодовним засостатком дошли на стадион "Рајко Митић" да се бране? Један класичан нападач, два задња везна по први пут ове сезоне и то против Звезде. Ни против Стеауе, ни са БАТЕ-ом. Можда и није толико тешко, јер шта су друго очекивали после 25. априла!?

Уместо победе много јачег Партизана против погубљене Звезде у последњем окршају прошлог пролећа, "сигурицом" са најистуренијим Петром Грбићем (!) се стигло до циља - 0:0. Ако тада није напао највећег ривала, с обзиром на то да је у том тренутку однос снага био очигледно на страни "ваљка", зашто би сада када је Звезда неупоредиво јача?

"Разбијање" БАТЕ-а је коначно морало да наметне питања. Да ли тренер Партизана види исто што и остали? Шта у ствари жели? Није тако давно било ни финале Купа против Чукаричког...

Прекид у "вечитом дербију" навео је на још једно питање - шта се дешава у екипи када Милинковић немо стоји са стране док се његови асистенти Илија Столица и Зоран Лончар својски труде да објасне како даље и да мотивишу анемичне и посрнуле фудбалере?

"Није нам пошло за ногом да дамо голове из чистих шанси, играчима Звезде јесте и то су разлози нашег пораза", врло танко објашњење шефа стручног штаба Партизана за пораз.

"Нема смене у Партизану. Милинковић је тренер и ми му и даље верујемо. Нећемо га мењати", изјавио је челник Партизана Милош Вазура дан после краха у дербију.

Вероватно свестан одговорности и чињенице да су он и његови сарадници лоше одрадили прелазни рок.

Овог лета имали су прилику за још једну лекцију од "вечитог" ривала - како се без новца или са минималном потрошњом буџета ствара тим. Ранијих година је Партизан по правилу добијао битке управо у периоду склапања тима, сада су црвено-бели били бољи.

Валери Божинов - показао тек делић од очекивања.

Марко Јевтовић - има потенцијал, али још зелен за велика дела и вођу на средини терена.

Никола Трујић - за њега, према мишљењу тренера, није било места ни у протоколу за тим.

Ален Стевановић, Никола Лековић, Александар Субић - премало времена да би показали да ли имају квалитет за црно-бели дрес.

Косовић, Голубовић, Лукић, Главчић - клинци прекомандовани овог лета у први тим ни близу њега у суботу увече.

Фабрисио... е, Фабрисо.

О одбрани Партизана, чији је део корпулентни Бразилац, све говори чињеница - 12 примљених голова на шест утакмица Суперлиге. Непоуздана, спора, панична, лако решива за противнике. Ко год је напао црно-беле успео је да постигне барем један гол. И Спартак, и ОФК Београд, и Борац... Од утакмице са "ћуранима", Партизан је просечно давао два поготка по мечу, али је и примао исто толико!

Податак који се не памти у клубу. Неки ће рећи: Време је за промене! Јер...

"Летеле су главе" у Хумској за много бенигније поразе. Сада, очигледно, неће још. Нова управа, нова правила.

Али, зар није Марко Николић смењен када је Звезда пришла на "минус два"? Милинковић остаје иако је после "плус четири" стигао до "минус осам" у односу на Звезду. Тачно је, има Партизан утакмицу мање, међутим, да ли неко сме да упише три сигурна бода против Рада...

Можда стрпљиви челници баш после меча са "грађевинарима" свхате да је промена неминовна. Али, тада ће можда већ бити касно.

"Не могу, а да не волим Милинковића када је наш. Ипак, љубав и посао су две ствари, мислим да је време да мењамо тренера", оставио је један старији навијач Партизана коментар после дербија.