Српска увезла 310 милиона КМ хране

Огроман увоз свега и свачега уништава домаћу производњу, у БиХ ушла роба вредна 9,1 милијарду км. Српска и ФБиХ бележе енорман увоз хране коју и сами могу да производе.

У првих шест месеци ове године у Српску је преко границе стигло житарица, вредних 59 милиона марака, меса и месних прерађевина за 44,8 милиона КМ, слаткиша 41,9 милиона, пива 24,8 милиона марака...

Кад се све сабере у РС је увезено хране и животиња у вредности од 310 милиона КМ! Економисти постављају питање зашто Српска увози толико онога што сама може да произведе?

Ратари у Српској тврде да огроман увоз уништава домаћу пољопривреду. На нивоу државе годишње се увезе поврћа вредног 74 милиона и воћа 117 милиона марака.

Држава би морала да јача домаћу производњу већим подстицајима. Срамота је да увозимо толике количине лука, кромпира, паприка и лубеница, кад то све можемо сами да производимо - каже за, "Новости", Љубо Малетић, председник Удружења ратара Семберије.

Српска и ФБиХ су у првој половини ове године остварили спљнотрговински дефицит од 3,9 милијарди марака, чиме је настављен веома негативан тренд трговинске размене са земљама ЕУ и чланицама ЦЕФТА споразума!

Извештај Агенције за статистику БиХ показује да је у овом периоду вредност увезене робе износила 9,1 милијарду марака, док је остварени извоз био "тежак" 5,1 милијарду КМ.

Покривреност увоза извозом од јануара до јула 2015. износила је 56,9 одсто - речено је у Агенцији за статистику БиХ.

У земљу се највише увози нафта и нафтни деривати, гас, храна, лекови, машине и апарати, возила и текстил, показује анализа Централне банке БиХ. С друге стране, РС и ФБиХ највише извозе руде, дрво, електричну енергију, обућу, машине, апарате и намештај.

БиХ велики дефицит бележи и у трговини производима хемијске индустрије - 961 милион КМ.

Дефицит у трговини машинама, апаратима и механичким уређајима износи 1,4 милијарди КМ, док у трговинској размени аутомобила дефицит износи 738 милиона КМ - наведено је у извештају ЦБ БиХ.

Уочено је да је производња намештаја један од светлих примера добре стратегије извоза, јер је примењен кластерски приступ, што је резултирало добрим извозним пословима у којима је остварен суфицит у трговинској размени. Поред производње намештаја, трговински суфицит остварен је у дрвној индустрији, као и у производњи базних метала.

Извор: Новости