Замке интернета родитељи не виде

Са глобалне мреже малишане све чешђе вребају сцене насиља, али и опасности којих нису ни свесни. Деца остављају податке на профилима, "четују" са непознатима.

Свијет 13.09.2015 | 18:00

Задатак да за три минута поједу теглу еурокрема од 750 грама још је једна у низу лудости на интернету. Изазов, откачена идеја, а можда и опасност, ако су посматрачи и такмичари - деца.

"Смешни" клипови, попут оних када се дерани ударају моткама по глави, или лупају главама у зид док не попадају, заправо су, сматрају стручњаци, опасне идеје за школарце који упијају све. И све би да пробају.

Статистике показују да више од 90 одсто малишана млађег школског узраста широм света сурфује интернетом и користи друштвене мреже без родитељске контроле. А опасности које их са мреже вребају су многобројне - насиље, садржаји непримерени малишанима, педофили, сулуде игре...

Интернет је добродошао само ако се користи на прави начин и то је једна од ствари коју покушавамо да објаснимо деци - каже Оливера Радић, психолог у Основној школи "Никола Тесла" из Новог Сада.

Радимо на електронском описмењавању, али осим што учимо децу, трудимо се да и родитељима сугеришемо да постоје многе опасности за малишане ако се интернет користи без контроле.

Родитељи морају да буду обазриви. Велики број мама и тата, међутим, уопште не користи рачунаре, нити зна како функционишу социјалне мреже, па им је теже да схвате шта њихова деца раде испред монитора.

Истраживање о излагању деце ризицима са интернета, које је урађено у овој новосадској школи, показало је да је више од половине малишана прихватило позив за пријатељство особе коју не познају. Податке о себи особама које никада нису среле дало је 17 одсто деце, једном или чак пет пута.

Трећина ђака остављала је личне податке на профилима, а готово 50 одсто њих је "четовало" са непознатим саговорницима. Чак 11 одсто њих је барем једном прихватило позив на састанак са непознатом особом.

Истраживање је у сарадњи са Уницефом организовало Министарство просвете и Одсек за психологију Филозофског факултета, а конкретни подаци не одступају од републичког просека - каже Оливера Радић.

У 16 одсто случајева деца су била жртве дигиталног насиља, где су њихови подаци били коришћени без пристанка, а 40 одсто њих су посећивали сајтове за које знају да би им родитељи бранили.

Две трећине родитеља изјаснило се да жели да преко школе сазна више о дигиталном насиљу. Школарци се "постављају" као да је интернет њихов фах, поље где су они магови, и да ту више ништа не могу да науче. По речима наше саговорнице, школа је тренутно једино сигурно место које мора да се бори са дигиталним насиљем.

Преостала је само школа као место где се још нешто може променити, јер друштво и систем се тешко мењају - каже Радићева.

У моменту када се опасни садржаји, са потпуно погрешним вредностима за нашу децу, сензације, ријалитији, емитују са малих екрана, институција која мора да поправља, да враћа праве вредности у први план, јесте школа.

Светска организација психолога и педагога сматра да дете не би требало да улази у свет друштвених мрежа пре навршене дванаесте године.

Савети стручњака родитељима да би заштитили децу од опасности са интернета су да пре свега граде однос поверења са децом.

Родитељи би требало да науче децу да не одговарају на сумњиве поруке, да провере умеју ли деца да блокирају пријем порука од одређеног пошиљаоца, да буду у контакту с људима из околине свог детета - каже Радић.

Важно је и да стварају безбедне профиле, којима могу заштитити своју приватност, да штите своју шифру, да реагују само на поруке особа које познају из стварног живота, ван интернета, и само тим особама да се и обраћају.

Извор: Новости