Моменти који су обележили 149. „Дерби”...

„Вечити дерби", 149. по реду, испунио је све што се од њега очекује. Голови, шансе, борбеност, фер и коректна игра. Ма, све је било ту. Није било ни нереда на трибинама, што је знатно боља слика од оне послате у мају, када је утакмица каснила 40 минута због сукоба навијача. Било је уобичајених међусобних препуцавања и бакљада, али је то оно на шта смо већ навикли.

Фудбал 14.09.2015 | 00:00

Одавно неки дерби није био овако динамичан. Ривали су од самог почетка желели да покажу шта све знају, без икаквог устезања. Велики број људи је очекивао још једну мирну и безидејну утакмицу, али су играчи хтели да их изненаде и пруже добру партију у којој ће уживати свих 35.000 гледалаца на стадиону „Рајко Митић".

- Пало је укупно четири гола, што се није десило у последњих неколико дербија. Овај меч међутим није био добар само због голова, већ и због начина на који су они постизани. Све лепши од лепшег. Лоб Вијеире, па гол шпицем копачке бившег репрезентативца Алена Стевановића, затим пројектили Португалца и Катаија. Поред тих голова, виђено је и много стопостотних шанси. Било је свега лепог што фудбал може да донесе. Одавно се није чуло толико радости и уздисаја, као у добра стара времена.

- Борбеност играча. Било је уживање видети како фудбалери изгарају са сваку лопту на терену. За оне поред аут линије, на средини терена или пред головима, није им било битно, свака лопта је била важна. Нису се играчи штедели, није било препуштања лопти противнику. Изузетно јак темпо је обележио овај дерби, није било играња уназад као на неким прошлим утакмицама. Па самим тим није било ни звиждука упућених актерима на терену.

- Суђење на висини задатка. Ништа се мање није очекивало од нашег најбољег судије и његових помоћника. Одлично је процењивао ситуације на терену, био увек близу лопте, те није могла да му промакне ни најмања ситница. Жуте картоне је давао правовремено и тако спречавао играче да улазе у конфликт. Код свих „спорних" ситуација одлично процењиивао и доносио праве одлуке. Играчи и једног и другог тима су тражили најстрожу казну у одређеним ситуацијама, али ни код једне није погрешио. Спречавао је сваки разговор између играча и арбитара.

- Фер и коректна игра. Испунило се оно што су стратези два наша највећа клуба прижељкивали, да све прође без најмањег инцидента и кроз фер и коректно понашање играча. Као што је Зоран Милинковић рекао, два тима јесу ривали, али не и непријатељи. Тако је и било на терену. Фудбалери нису ушли ни у један конфликт, што је раније било незамисливо. Било је лепо за око видети како голобради младић Марко Грујућ смирује дупло старијег Сашу Илића. Или како голман Црвене звезде Дамир Кахриман одмах прилази Марку Јевтовићу да му помогне приликом судара главом са Грујићем. То је некако и главни утисак овог дербија.

- Навијачи. Сви су страховали да се не понови 148. „вечити дерби". Свима је добро урезана та слика када никоме није било до фудбала. Слика која је обишла свет са разбијеним главама навијача, сукобима са супротном фракцијом и полицијом. На сву срећу, навијачи су нас разуверили. Песма и бакље су пратили светковину српског фудбала. Почели су „гробари" са бакљадом, узвратиле „делије", али се све завршило на томе. Међусобне прозивке две навијачке групе су очекиване, тако да се на њих више нико и не обазире. Послали су поруку да за наш фудбал ипак има наде. Да не мора сваки меч високог ризика да се завршава трагично. И они су као и гледаоци поред малог екрана могли да уживају у доброј партији својих изабраника.