Ко је јунак Виеира? Смрт га ојачала, а банкрот послао у Звезду!

У Звезду је дошао без неке велике помпе. Искрено, ко је од вас пре тог 26. јуна 2015, када смо вам први јавили да црвено-бели доводе новог нападача који се зове Уго Виеира - знао ко је Уго Виеира? Нисмо ни ми у редакцији Блицспорта знали много, а ни наша сопствена констатација, да је "прошле сезоне наступао за Торпедо из Москве и на 20 мечева постигао пет голова" није деловала нешто нарочито импресивно. Ко је онда тај момак који је задивио све који су гледали 149. дерби, меч на коме је са два фантастична гола повео Звезду ка тријумфу од 3:1?

Фудбал 13.09.2015 | 23:20

Чудо. Тако би се могло описати оно што је Виеира урадио црно-белима у 149. дербију. Чудо је и разлог што је заштитни знак његовог родног краја један петао.

Барселос, градић у северном португалском дистрикту Брага, још од 17. века чува легенду о једној крађи. После ње је, пред извршење смртне казне над неправедно осуђеним ходочасником, судија који је изрекао пресуду - напрасно променио одлуку. Разлог? Ходочасник је толико упорно тврдио да он није покрао сребрни есцајг локалног моћника, да је на крају рекао "Када ме буду обесили, тај петао ког сте се спремили да поједете, тако печен - закукурикаће". То се, легенда каже, десило непосредно пред вешање, па је ходочасник у последњи час ослобођен, а прича о петлу остала сачувана до данас. Заправо, прича о неком ко је већ "био мртав" - а вратио се међу живе.

И живот Уга Виеире је једно мало чудо. Јер, како објаснити да се неко назива голгетером, а да је од 2012. до 2015. постигао само 14 првенствених погодака? И, како то да је толико добар играч, као што је показао у дербију, а да није успео у другим срединама?

Почео је да тренира у локалној Санта Марији, из које је позван на позајмицу у Бордо, где нити је добио шансу у "Б" екипи, нити у Ешторилу, који га је такође довео на дужу пробу. Чак и када је у родном граду добио прилику у клубу Жил Висенте, а десило му се то 2009. као 21-годишњку, за три године дао 16 голова у другој лиги. Бенфика је приметила његов таленат и откупила га, али...

...када је неко у тиму са Хавијером Савиолом, Акселом Витселом, Немањом Матићем, Оскаром Кардозом, Паблом Аимаром - онда може само да гледа и учи, а тешко да игра. Зато је одмах и прихватио да буде прослеђен на позајмицу. Кад тамо - нико га неће. У Спортинг Хихону је бар било тако, па је позајмљен "свом" Жил Висентеу у коме је, после годину дана чекања поново дао гол. Заправо, осам их је накупио до лета 2013, када га је Бенфика продала Браги. На Виеирино инсистирање, из једног врло важног разлога. Но, о њему ћемо мало касније.

Ни у првом, ни у другом тиму поменутог португалског клуба није добијао шансу, па су и тамо решили да га пошаљу, а где друго, у Жил Висенте. Коначно, 2014, продат је Торпеду. У москвском клубу је на поменутих 20 наступа дао пет голова и онда се Торпедо - распао. Банкрот је учинио своје, па су и Виеира, и Биљалетдинов, и Комбаров, и Далибор Стевановић и сви остали играчи остали без плата, али добили одрешене руке да изаберу нову средину.

Виеира, међутим, није много ни мислио на фудбал тих мајских дана. Од јануара је ионако живео као пола човека. Тако се људи осећају када остану без своје половине, а Уго Виера је остао без супруге.

Едина Карваљо, некадашња наставница физичког васпитања, била је његова животна љубав. Због ње се и вратио. Сазнао је да јој је дијагностикован карцином.

Две године је трајала Единина борба са том болешћу, две године је живела њихова нада да ће им заједнички живот трајати годинама. Није. Преминула је у јануару 2015.

"Живот ми је одузео мој највећи трофеј. Хвала свима на подршци. Део мог живота се овог часа завршио, али, цео живот...", написао је, између осталог, овај португалски нападач на друштвеним мрежама тог дана.

Део његовог живота се тада стварно завршио. Али, остатак је још увек био ту. Онај фудбалски Уго Виеира борио се да га не савлада емотивно урушени Уго Виеира. Емотивно малтене мртви Уго Виеира. Фудбал је тако (п)остао једина љубав за коју је тада могао да се држи. И, баш негде тих дана, када му је банкрот Торпеда и тај "држач" уклонио, стигао је позив из Звезде.

Шансу је пригрлио. Иако су се многи и даље чешкали по глави и питали се "Ко је, бре овај? И откуд тај код нас?"

У четвртом колу, а свом другом наступу, дао је први гол у Звездином дресу. Потом је још четири пута био стартер. Црвено-бели јесу побеђивали, но он није дао гол ни Чукаричком, ни Раднику у Сурдулици, ни Јавору, ни Младости из Лучана. А онда, чуда. Да подсети из ког градића је дошао. Кроз какво цепање срца је прошао. Дерби, 149. обележила су два његова чуда. Лоб за 1:0 против Партизана, пројектил за 2:1, после ког је погодак Катаија довршио вечитог ривала.

Али, није тај Партизан Виеирин вечити ривал. То, можда, постане ако Португалац остане довољно дуго да схвати чеге је био део у суботу, 12. септембра 2015. Виеирин вечити ривал су препреке које су му све време биле на животном путу. И оне на терену, и оне ван њега. Зато се величина човека често и не мери оним што оствари пре него падне, већ да ли је после сваког пада устао - и постао бољи.

Уго Виеира је почео да устаје. Дерби га је учинио бољим. И он - дерби.