Умјетник портретима одушевио и Шакиру

Кад цртам, волим да будем сам, са гласном музиком. Тишину не волим, каже нам Александар Илић, млади умјетник из Лознице, који са својих тек двадесет година ствара портрете који су толико реални и занимљиви да су их примијетиле и славне особе широм свијета.

Србија 12.09.2015 | 12:33

"Отприлике цртам осам сати дневно, некад више, некад мање. За један портрет на А4 формату мени је потребно од 10 до 20 сати, зависно од квалитета слике и детаља на њој. Највише радим ноћу јер тада имам много више времена него преко дана", каже овај умјетник.

Почео је да ради са двије-три оловке, а данас за њега знају и глумица Алиса Милано, пјевачица Александра Стан, ДЈ Мартин Герикс, пјевачице Пинк и Шакира и многе друге свјетске звијезде и сви они одушевљени су његовим талентом. Они га прате преко друштвених мрежа, а Шакира је чак шеровала (подијелила) на својим профилима његове радове.

"Откад знам за себе увек сам лепо цртао. У основној школи сам имао најбољу оцену из ликовног. Током средње школе нисам баш имао толико времена да се посветим цртању, али ипак сам га некако проналазио. Након средње нисам уписао факултет, него сам наставио да радим. Прво сам урадио неколико цртежа за себе па сам добио идеју да кренем да радим за друге и да то наплаћујем. То је кренуло 2013. године", истакао је Александар.

Финални умјетнички продукт потом рекламира на Фацебооку, Тwиттеру, Инстаграму, те тако привлачи потенцијалне купце.

На друштвеној мрежи Фацебоок његову страницу прати више од 120.000 људи, на Инстаграму више од 34.000, а како каже план му је да се у будућности још више усавршава.

"На цртежима које радим за себе су углавном познате светске личности и увек кад завршим рад, пробам да добијем неки коментар од њих. То није нимало лако. Поред толико пратилаца да они обрате пажњу на нечији цртеж, ту треба и доста среће, а мислим да је имам. Најдраже ми је због Шакире јер је она мој цртеж објавила на све три друштвене мреже. Веома леп осећај", прича овај Лозничанин.

Каже како је вријеме пролазило, добијао је све више поруџбина и он је од умјетности почео да зарађује.

"Могу да кажем да је то сад постао озбиљан посао после две године. Одувек сам маштао да будем сликар, уметник, и верујем да сам успео да остварим бар један део својих снова и уживам у томе што радим", каже Александар.

Он слика графитном техником. Упоран је да оствари шта замисли на папиру, па је тако цртеж са ликом Џонија Депа радио пуних 30 сати.

"Нисам још покушавао да радим на платну с бојама. Искрено, не знам како бих се снашао, тако да је засад само графит", додаје он.

Такође, урадио је и неколико 3Д цртежа са дрвеним бојицама и они изгледају добро. Пробао је и технику негатива која тек постаје популарна у свијету баш зато што је финални ефекат занимљив.

"Дешава ми се да људи некад не верују да сам ја нацртао неки рад. Изгледа им превише реалистично, али не кривим их. Сви људи који ме прате могу да виде моје прве цртеже неколико година уназад до данас. Онда ће схватити да је то све цртано руком", каже Александар.

Његови цртежи већ имају крила и путују на све стране свијета.

"Има поруџбина из САД, Њемачке, а највише из Хрватске, али и Републике Српске. Обично су то портрети које детаљно урадим графитном оловком. Тиме најчешће и волим да цртам. Оловка свашта може", истиче млади уметник.

Искрен је кад каже да му је тешко кад мора да се одвоји од својих цртежа, али шта да се ради. Посао је посао. Александар не скрива цијену својих радова. Цијена портрета кошта 50 евра на стандардном формату, али опет све зависи од броја особа на слици, формата и мјеста гдје шаље умјетнички рад.

"Мени је цртање увек уживање. Сваки рад цртам као да је за мене, па ми после буде жао кад треба да га предам јер се некако вежем за њега", додаје Александар.

Циљ му је да још више усаврши своје цртање јер тежи ка хиперреализму. То је правац који воли.

Што се тиче планова за будућност, овај умјетник каже да би можда једног дана отворио умјетнички студио.

"Већ дуже време планирам да направим сајт. Мислим да ми је то сада потребно. Озбиљно сам схватио ово што радим. Тренутно живим у Лозници, а надам се да ћу у будућности бити ипак изван Србије. Видећемо! Не желим ништа унапред да планирам, нека ствари теку саме", каже Александар, који планира и самосталну изложбу за коју скупља радове.

Извор: Независне новине