Анализа: Још корак до финала - Новак или Марин, Стан или Федекс?

Једанаест дана борбе, 124 тенисера отишло је кућама, а у Њујорку се за титулу боре Новак Ђоковић, Марин Чилић, Роџер Федерер и Стан Вавринка.

Тенис 11.09.2015 | 16:15

Осим једног од највреднијих трофеја у тенису, сваки од њих чеворице бори се да докаже још нешто.

Новак од 2007. године игра барем полуфинале у Њујорку, али је најчешће падао у завршници, што сада жели да промени и да други пут у каријери освоји три Грен слем трофеја у сезони, а Чилић настоји да покаже тениском свету да прошла сезона није била случајност.

Вавринка је у Паризу већ одбацио репутацију ’оне Слам wондер’ и сада хоће додатно да се приближи најбољима, док Федерер са 34 године трага за 18. Грен слем титулом која му измиче већ више од три године.

Новак Ђоковић – Марин Чилић

На први поглед, Ђоковић је апсолутни фаворит у предстојећем полуфиналу – добио је свих 13 међусобних окршаја, већину без нарочитих потешкоћа, а такав је био и последњи судар на Вимблдону (6:4, 6:4, 6:4). Међутим, у последње две рунде Новак је био изузетно нервозан и незадовољан својом игром – изгубио је по сет од Баутисте Агута и Фелисијана Лопеса.

Са основне линије Ђоковић је много чвршћи него што је то био случај у Синсинатију, али на последња два дуела затајили су му сервис и донекле његово најјаче оружје – ритерн. Управо ће то бити један од кључева за окршај са Чилићем, који се мучи целе ове сезоне, али је у Њујорку постепено подизао форму и у маратону са Цонгом показао је део игре која му је прошле године донело титулу. Сервирао је феноменално, нарочито у кризним ситуацијама, и поново је настојао да хвата лоптицу релативно рано са обе стране и да буде тај који ће диктирати поене.

Уз споменути ритерн, преовлађујћи шаблон поена биће важно поље за исход – Ђоковић не сме да буде исувише пасиван и да дозволи Чилићу да га отера иза основне линије, пошто би у том случају имао проблема. Новак је много бржи, више му одговарају дуги поени у којима се много трчи и игра по ширини, па ће се трудити да такав модел поена буде што ћешће заступљен – ако буде тако, победа је знатно ближе.

Ђоковић се претходне две године мучио по врућини у полуфиналним мечевима – прво је у пет сетова савладао Вавринку, а затим је испао од Нишикорија. Ове године почетак градње крова на стадиону Артур Еш доноси сенку на терен раније него што је уобичајено, а и меч ће због временских неприлика у четвртак почети два сата касније него што је планирано – уместо у 15 сати, почеће у 17 часова по локалном времену (23.00 по средњоевропском).

Обе те чињенице требало би да олакшају посао Ђоковићу, којем не би било први пут да подигне форму у завршници турнира и да буде на максимуму када је најпотребније – то се догодило баш пре два и по месеца на Вимблдону.

Роџер Федерер – Стан Вавринка

У Њујорку није играо финале још од 2009. године и пораза од Хуана Мартина дел Потра, а Федерер од тада није био у бољој форми у Њујорку него сада. Застрашујуће добро игра – бекхенд му је стабилан, волеји невероватни, а сервис му је на нивоу из најбољих дана. У досадашњем току турнира није изгубио ни сет, а једини иоле озбиљан тест имао је у осмини финала са Изнером, али га је успешно решио (7:6, 7:6, 7:5).

Са друге стране, Вавринка је до осмине финала био неубедљив, склон безразложним грешкама и осцилацијама у расположењу. Ипак, захваљујући лаком жребу без проблема је стигао до четвртфинала, а ту је коначно деловао као двоструки Грен слем шампион – концентрисано, енергично, брзо. Типично својом игром лако је избацио Кевина Андерсона, који се истрошио у победи над Маријем.

Вавринка је победио Федерера на Ролан Гаросу, у последње две године постао је нови тенисер и нови човек, али и даље стоји чињеница да никада није савладао Роџера на бетону.

Видећемо да ли ће Вавринкина игра са основне линије бити довољно моћна довољно дуго да натера Федерера да сумња у себе – ако се то догоди, Роџерово доношење одлука постаће слабије, а бекхенд несигурнији. Ипак, Федерер је за сада деловао савршено у сваком смислу, од сервиса до кретања.

Роџер јесте фаворит, али постоје ствари које прогнозу отежавају. Прво, Роџер је у последњих неколико година често бивао супериоран у раним фазама највећих турнира, само да би попустио у финишу са јачим и опаснијим противницима. Утисак је да је Федереров ниво самопоуздања сада превисок да би се тако нешто поновило, али никада се не зна.

И Вавринка је енигма на свој начин, па ће много зависити од тога у којем издању се појави на терену – вере у себе му не недостаје, али игра није баш блистава. Међутим, није била ни на Ролан Гаросу, па је у завршници турнира ’полудео’, поготово у финалу. Ако и сада буде тако, Стан би и те како могао да намучи Федерера.