Анализа: Партизан послије Вујошевића...

Завршен је велики кошаркашки докторат! Сад су други на испиту...На три недеље до почетка Јадранске лиге црно-бели немају тачно дефинисану екипу, па је пред Николом Пековићем, Петром Божићем и Душаном Кецманом компликован задатак!

Кошарка 10.09.2015 | 23:30

“Партизан је мој природни амбијент, овде најбоље радим и зато сам прихватио позив. Имао сам понуда и из других држава, али моја мана је што не функционишем најбоље ван Београда и Партизана. Просто је, као што неки људи тешко спавају у хотелима”.

Овим речима Душко Вујошевић обратио се новинарима када је 2012. поново сео на клупу Партизана после кратке епизоде у московском ЦСКА.

Три године и три трофеја касније све се променило. Одлуком нове управе клуба, после доласка Николе Пековића и Мирослава Берића на чело црно-белих, са Вујошевићем није продужена сарадња, тако да Партизан дефинтивно окреће нови лист у клупској историји.

Показаће да се су били у праву они који су рекли да је после оставке тадашњег председника Предрага Даниловића само било питање када ће и његов кошаркаши отац постати бивши у клубу из Хумске.

Резултатски гледано, Вујошевићу је прошла сезона била прва после много година у којој није освојио ниједан трофеј, тако да са те стране тешко да је може да се брани ова одлука нове управе.

Са друге стране, Пековић и Берић, пре свих сигурно су свесни колико је храбрости било потребно да се донесе оваква одлука о човеку који је са Партизаном током каријере освојио практично све осим Евролиге, укупно 23 различита трофеја.

У клупском саопштењу којем се образлаже одлука о прекиду сарадње наводи се да је главни разлог потреба да се крене са “новим снагама и енергијом ка консолидацији клуба на свим нивоима”, односно “постепеном повратку ка шампионским висинама и континуитету трофеја”.

Ако је то заиста циљ нове управе, онда она има јасан аргумент, поготово уколико на клупу црно-белих, као што се то помиње дођу људи попут Петра Божића или Душана Кецмана. Неће свакако ни њима бити лако, јер су ипак тренерски почетници, а ципеле у које су ускочили никако нису могле да буду веће.

Међутим, ако је нова управа као прву одлуку донела раскид сарадње са Вујошевићем због неки сугестија или притисака са стране, који немају баш превише везе са кошарком и тереном, онда би у старту могла да наиђе на велики отпор међу навијачима, који су подржавали Вујошевића.

Наравно, нови чланови кошаркашке црно-беле владе имају заиста тежак, готово сизифовски посао пред собом. Јер, у клубу је претходних година шкрипало понајмање на терену, а много више са стране. За претпоставити је да је и на то мислила управа када је саопштила да је потребна нова енергија на свим нивоима. Уосталом, Пековић је у првом обраћању новинарима по именовању на функцију и поменуо да ће један од циљева бити побољшање маркетинга клуба.

Међу стварима које ће морати да решева је и дуг према Вујошевићу који није мали. Многи су заборавили да ни црногорски стручњак дуго није примао плату,а дуг је до сада нарастао на суму између 400.000 и 500.000 евра.

Када је у питању терен, Партизан на три недеље до почетка Јадранске лиге нема тачно дефинисану екипу, а и овај тим који тренутно тренира припреме је почео под командном палицом Вујошевића и његових помоћника, међу којима је и поменути Петар Божић.

Његова предност у односу на друге могуће кандидате за клупу Партизана могла би да буде та што добро познаје младе момке, који су остали у Хумској и после летње паузе. Упркос томе, јасно је да су екипи преко потребна појачања и ту долазимо до још једног горућег проблема који би требало да решава нова управа.

Очекивања навијача Партизана увек су велика, без обзира на све оно што је задесило клуб у последње време, мораће свакако да се стрпе одређен период, јер су проблеми велики и јасно да не могу да се реше преко ноћи.

Било како било, јасно је да је Партизан Вујошевићем одласком изгубио тренера који уме фантастично да ради са младим играчима, какви су тренутно у клубу, а умео је често веома успешно да разне врсте притисака преузме на своја леђа и тако растерети екипу. А то је одлика великих стручњака, без икакве дилеме.
"Зна се да сам по националности партизановац. Партизан остаје моја љубав и надам се да ће то остати препознато код армије навијача”, јасно је поручио Вујошевић навијачима уместо опроштајне поруке.

Сада је на играчима које је он створио, а прихватили су се других функција у клубу задатак да наставе тамо где је стао. А стао је и остао дуго на врху, често усамљен, одакле је “смењивао” годинама противничке тренере и управе као на траци.

И због тога је већ сада сасвим јасно да, ко год заменио Вујошевића, у Партизану од 8. септембра ове године више ништа неће бити исто. Трофејни стручњак је у четири различита мандата у Партизану са успехом завршио свој кошаркашки докторат, а сада су на великом испиту неки други.