Фашизам на референдум

Необичан осјећај за демократију његује предсједник Хрватске бискупске конференције и задарски надбискуп Желимир Пуљић.

Регион 09.09.2015 | 22:56

На иницијативу из петиције коју је потписало близу 4.000 грађана, а којом се тражи да се поздрав "За дом спремни" прогласи службеним поздравом Хрватске војске, одговорио је приједлогом о организовању референдума.

Након што су услиједиле критичке реакције на овакав његов приједлог, надбискуп је рекао да је изложен дискредитацији, манипулацији и медијском линчу.

Ако је и од надбискупа, превише је. У својој писаној службеној изјави Пуљић се заложио за организовање стручног и знанственог скупа о називу "За дом спремни" и додао: ''А након тога, темељем закључака с тога скупа евентуално предузети изјашњавање путем потписа или референдума''. Јер, за надбискупа Пуљића тај усташки поздрав ''улази у подручје двозначности и нејасноће''. Чињеницу да су двојица бискупа и још неколико свештеника потписали петицију надбискуп је оцијенио личним ставом, а не и ставом Католичке цркве.

Надбискуп ништа није демантовао, јер не може, али је зато рекао да иза критика на његов рачун стоје они који нису жељели Хрватску. Још га занима и ''ко је диригент који манипулише медијским простором''.

Докле ћемо присуствовати сличним сценаријумима изврдавања, замјена теза и црквеним аутизмом пред НДХ? Све док Католичка црква у Хрватској не проведе поштену расправу унутар себе саме.

Бојим се да тај филм нећемо скоро гледати.

Сулуда иницијатива да се поклич "За дом спремни" узме као службени војни поздрав била је прилика за јасно одбијање свих истакнутих судионика јавног живота у Хрватској. Искористила ју је шефица државе - "неозбиљно, неприхватљиво и на нивоу провокације''. Искористила ју је, макар помало фарисејски, и ХДЗ - ''Хрватска војска већ има свој службени поздрав''. Успротивио се и премијер, помало предизборно калкулантски - ''нека погледају што је говорио Фрањо Туђман''. Осудили су је и сви главни медији, бројни научници, Хрватски хелсиншки одбор за људска права. Црква није.

Није ствар само у томе што су два бискупа, сисачки Владо Кошић и помоћни загребачки Валентин Позаић, с још неколико свештеника, потписници петиције. За дом спремни и све оно што тај монструозни поклич представља куца у многим свештеничким срцима.

То је чињеница с којом се Католичка црква у Хрватској не жели суочити.

Насумце пребирем по својој новинској архиви, само оној новијој.

Прије десетак година колоне независне штампе пунио је жупник Миљенко Бабаић из Жупе дубровачке, у вријеме када је у Дубровнику као бискуп столовао управо Желимир Пуљић. Отворено је заступао усташтво, пјевао усташке пјесме, противио се уклањању споменика усташком злочинцу Јури Францетићу, бранио ноторног Марка Перковића Томпсона када је пјевао кољачке усташке пјесме, предводио физичке нападе на дубровачке антифашисте.

Фра Лука Прцела на миси за Анту Павелића у Сплиту 2000. године: ''НДХ и Анте Павелић ће увијек остати у нашим срцима''. Један други доминиканац, фра Вјекослав Ласић, годинама је био ''претплаћен'' на хвалоспјеве Павелићу: ''Увјерен сам да је поглавник сада у рају и да заједно с невином дјечицом гледа Богу у лице''.

Хвалоспјевом је испратио у гроб и јасеновачког заповједника Динка Шакића 2008: ''Наш народ може бити поносан што смо га имали. НДХ је темељ наше домовине Хрватске ''.

Дон Иван Журић из Жупе Бијаковске на комеморацији жртвама покоља у Рашћанима 2008. године: ''Године 1941. Хрватску су створили Хрвати с нашим поглавником и усташама... Иво Јосиповић каже да је партзанска капа лијепа, а ја му поручујем да је љепша усташка. Мени данас плету ту капу''.

Војни бискуп Јурај Језеринац о поздраву За дом спремни 2008. године: ''Зар је зло потицати људе да се жртвују за своју домовину?''.

Свештеник и архивист Стјепан Разум рекао је 2012. да је За дом спремни ''лијеп и прикладан поздрав'' и оповргао да је у Јасеновцу било масовних жртава.

На загребачком Ксаверу у перивоју цркве св. Фрање Ксаверског постављена је 2010. године плоча у спомен НДХ.

Више свештеника је протеклих година искориштавало комеморације на блајбуршком пољу и за изражавање ресентимана према НДХ. То се у посљедње вријеме избјегава.

Сами потписници петиције о увођењу поздрава За дом спремни у ХВ, бискупи Кошић и Позаић, као и свештеници Каћунко и Стојић, поновно су исказивали своје филоусташко опредјељење и жестоку мржњу према партизанском покрету.

Ове насумице набројене појаве, а има их још много, нису наилазиле на реакцију службене Цркве.

Када данас надбискуп Пуљић говори о томе да је поздрав "За дом спремни" двозначан и нејасан, ријеч није о том слогану. У њему нема ништа двозначно нити нејасно. То је службени усташки поздрав и нико га у хрватској историји није употребљавао.

Приче о опери Никола Шубић Зрински (у чијем либрету, осим тога, стоји само ''За дом''), о неким записима из времена краља Петра Крешимира ИВ из XИ. вијека су чисте бесмислице. Као што је бесмислица и изјава академика Ивана Аралице да је пуни усташки поздрав ''За Поглавника и дом спремни'', па се према томе само други дио не може сматрати усташким. Академик не спомиње да је оно ''За Поглавника'' додано 1942. године због учвршћења Павелићевог култа личности.

Али чак и да има некаквих историјских трагова слогану "За дом спремни", карактер и злочиначка пракса те марионетске фашистичке државе избацила га је из цивилизованог друштва за сва времена.

То је јасно свакоме, осим задртим националистима.

Зато када представници Цркве говоре о ''двозначности и нејасноћама'', требало би се прије свега обратити себи. Оном дијелу властите баштине која је НДХ пригрлила као ''дар божји'' и која се тог насљеђа није ријешила до дана данашњег.

Заклањање иза ''грозота комунизма'' ту не помаже.

Предлагати референдум о увођењу усташког поздрава је бласфемија.

То је избјегавање суочавања с прошлошћу које пријети да оптерети и будућност.

Извор: Радио слободна Европа