Видео - Анализа: Посљедњи плес великог Пита Сампраса!

То је било последње свеамеричко Грен слем финале и последња страница једног од највећих ривалстава у историји тениса.

Тенис 10.09.2015 | 00:00

То је био последњи меч у каријери великог Пита Сампраса.

Тенис сам почео да пратим уз елегантног Стефана Едберга, али сам се у тај спорт заљубио уз Пита Сампраса.

Американац грчког порекла је за многе до појаве Федерера, Надала и Ђоковића био недодирљив као најбољи тенисер у историји. Он је био један од оних спортских великана за које навијате иако доминирају.

Није освојио Ролан Гарос, није никада био доминантан на шљаци, али је на осталим подлогама био недодирљив за све. А, имао је у том периоду озибљну конкуренцију. Агаси, Куријер, Ченг, Бекер, Иванишевић, Рафтер... Сви Грен слем шампиони, сви сјајни играчи који су током 90-их и почетком 21. века гледали у леђа православцу из Мериленда.

Сампрас је у каријери освојио 14 Грен слемова, а последњи, освојен 2002. године на УС опену, био је посебан из неколико разлога.

Вимблдон је био турнир на којем је Сампрас остварио највеће успехе у каријери. У Лондону је освојио седам титула и само је тамо славио од 1997. године, све до УС опена 2002.

Колики је подвиг направио на теренима Флашинг медоуза те године говори и податак да је неколико месеци пред почетак турнира на Вимблдону поражен у другом колу од анонимуса из Швајцарске Џорџа Бастла у другом колу. У Њујорк је стигао као 17. носилац и потпуно без самопоуздања.

“То је вероватно био најтежи период у мојој каријери. Осећао сам се изгубљено, без трунке самопоуздања. Осећао сам се тужно због тениса који сам играо, а и са тренерима сам имао проблема”, присећа се Сампрас.

Током каријере је доминирао играјући једноставан тенис. Фантастичан сервис, маестрални волеји и оно што је уз смеч из скока био његов заштитни знак – форхенд из трка. Таквом игром освојио је 13 Грен слемова, укључујући и четири УС опена.

Међутим, 2002. је напунио 31 годину, није био више толико добар, а током године је чак три пута променио тренера. Последњи у низу био је његов бивши тренер Пол Анакон. Његов циљ није био да поправи игру или кондицију Сампраса, већ да му поврати самопоуздање.

“Пол ме је подсетио ко сам и шта сам урадио током каријере у тенису. Иако су ме сви отписивали и сумњали у мене, било је важно да ја то не урадим. Он ме је убедио да још увек могу да играм на високом нивоу. Није било разлога да му не верујем. Нисам освојио 13 Грен слемова блефирајући.”

Велики изазов Сампрас је имао у трећем колу када је после велике борбе савладао Грега Руседског, који је након меча истакао да је Американац спорији за корак и по него што је био на свом врхунцу.

“То су сви у том тренутку мислили. Али, њему је та изјава дала додатну мотивацију и он нас је све демантовао. Управо због тога је велики шампион”, рекао је Руседски.

У четвртом колу ривал је био Томи Хас, који је у том периоду играо најбољи тенис каријере. Сампрас га је добио у четири сета, а онда је у четвртфиналу почистио надолазећу звезду Ендија Родика у три сета. У полуфиналу имао је неочекиваног ривала, 24. носиоца Сјенга Шалкена и њега је такође добио у три сета.

“Меч против Родика је био веома битан јер сам сачувао тело. Лако сам добио тај дуел и то ми је оставило мало простора у резервоару за финале.”

Сампрас није имао дан одмора између полуфинала у суботу и недељног финала, али он је у мечу за титулу био млађи од свог ривала 32-годишњег Андреа Агасија који је претходно победио Лејтона Хјуита у полуфиналу.

“Нисам могао да будем одушевљенији. Увек се питате да ли ћете имати поново такву прилику. Током каријере сам играо најбољи тенис против једног од најбољих у историји. Чак и када имате невероватну каријеру, није сигурно да ћете имати такво ривалство и таквог противника који из вас извлачи најбољи годинама. За мене је ово одавање почасти нашем ривалству. Биће то сјајан дан”, рекао је Агаси пред велико финале.

На крају се радовао Сампрас. Славио је са 6:3, 6:4, 5:7, 6:4 на истом терену на којем је добио истог ривала 1990. године када је освојио први Грен слем у каријери са 19 година.

За разлику од мршавка из 1990. сада је Сампрас био зрео, ожењен човек, а титулу је прославио са субругом глумицом Бриџит Вилсон која је у том тренутку носила њихово прво дете.

Агаси и Сампрас пружали су током 90-их и почетком 21. века незаборавне мечеве љубитељима тениса. Сампрас је готово увек добијао важније мечеве, добио је четири од пет Грен слем финала које су одиграли и на крају је имао шест победа више у директним дуелима (20-14).

“Искрено, ја никада нисам био играч који је мислио да је више боље. Тако да ми тај пораз није толико тешко пао. Једноставно, постоји нешто исправно у његовој каријери. Пит је свеукупно био бољи играч од мене у важним мечевима”, искрен је био Агаси 10-ак година после тог пораза.

Ипак је био и љут на свог највећег ривала, али само зато што није наставио да игра професионално тенис. Сампрас се повукао после титуле 2002. а Агаси је наставио да игра на највишем нивоу још четири године.

“Био сам разочаран у њега што није наставио. Јер, некако желите да са подијума одете са особом са којом сте и дошли на подијум, а ја нисам имао тај луксуз. Био сам усамљен у наредне четири године, али морам да кажем да свако бира своју судбину. Пит је оитшао као победник и то је била права ствар за њега.”

Сампрас више никада није одиграо професионални турнир, иако је повлачење из тениса објавио тек годину дана касније. Тек када је дошао и прошао Вимблдон 2003. био је сигуран да је то крај.

“Не желим ни за чим. Ја сам играо да бих победио, а када је тај осећај нестао нисам имао више воље да радим за неки циљ. Тада сам знао да морам да се суочим са чињеницама. Могао сам да играм још. Али, емотивно сам био готов. Није ми био план да освојим Грен слем и повучем се. То се једноставно десило, али што је најважније завршио сам каријеру под мојим условима. Када се освренем, био је то кул начин да одем, освојишви последњи Грен слем.”

Не постоји много великана у спорту који се повуку као победници, на врхунцу. То чак није успео ни по мишљењу аутора овог текста најбољи спортиста у историји Мајкл Џордан, иако је имао савршену шансу 1998.

Пит Сампрас је отишао као краљ и као таквог га сви љубитељи тениса памте и данас.