Анализа: Холандски пуцањ у колено - Све је отишло до ђавола!

Прошле године трећи на Мундијалу, ове не могу даље са Исландом, Чешком и Турском у групи. Шта се десило Холанђанима?

Фудбал 09.09.2015 | 23:30

Ни мање државе, ни веће фудбалске силе. Близу 17.000.000 становника, а увек у врху светског фудбала. Додуше без велике титуле са светских првенстава,али три пута су губили у финалима, само их је лоша срећа коштала макар једне титуле првака.

Холанђани су фудбалу дали много. Задужили су га својом школом, својим идејама, тренерским и играчким величинама. Нација залуђена фудбалом са три велика клуба који су били прваци Европе. Обележили су епохе. Од Кројфовог Ајакса и тоталног фудбала који су резултаирали са три тиуле првака Европе у клупском фудбалу и два финала Мундијала. Преко велике генерације са краја осамедестих која је освојила европску круну са Ван Бастеном, Гулитом и Рајкардом. И даље преко плејаде врхунских асова са краја прошлог века у којој се Бергкампу придружила чудесна генерација Клајверта, Овермарса, браће Де Бур, Ван дер Сара, Давидса, Седорфа које је Луј ван Гал лансирао до Ајаксове четврте титуле шампиона Европе.

Имали су и финале Мундијала 2010. у Јужној Африци, стигли до полуфинала у Бразилу прошлог лета и наговестили да је нова генерација успешно закорачила у сам врх светског фудбала, а онда је све отишло до ђавола. У квалификацијама за ЕП на које ће проћи свака иоле пристојна репрезентација, Холанђани су у великој опасности да се не докопају ни баража. Две директне улазнице за ЕУРО су синоћ подељене Чесима и Исланђанима. После дебакла у Турској, Холанђанима остаје да се надају преокрету у последња два кола, да ће престићи Турску на трећој позицији и докопати се макар баража.

Шта се догодило са Холандијом за само годину дана?

Одлазак Луја ван Гала са селекторске позиције није наговештавао слом генерације која се пре годину дана борила за титулу и на пенале испала у полуфиналу Мундијала. Заменио га је Гус Хидинк којем је то требало да буде лабудова песма и опроштај са стилом од тренерског посла. Већ две деценије су Холанђани потчињени светом тренерском тројству: Луј ван Гал - Дик Адвокат - Гус Хидинк. Њих тројица су имали по два селекторска мандата. По један успешан и један неуспешан. Са Хидинком су играли сјајно 1998. године и мало среће им је недостајало да дођу до финала с Французима. Међутим, други мандат се претворио у праву катастрофу. Хидинк се показао као тренер којег је прегазило време.

Имао је скоро исти тим који је Ван Гал довео до полуфинала Мундијала у Бразилу. И није успео ништа да уради због чега је смењен. Неикусни Дани Блинд је дошао да гаси пожар, али се испоставило да је погрешио јер је уместо да спасава самог себе, закорачио на брод који тоне.

Холанђанима се дешавају чудни циклуси. Последње такмичење које су пропустили је био Мундијал 2002. године. Ако је Бразил био успех Ван Галовог селекторског рада, онда су те квалификације за Јапан и Јужну Кореју биле црна рупа. Невероватно, али тада у конкуренцији Португалаца и Ираца није успео да освоји једно од прва два места иако је имао Ван дер Сара, Стама, Ван Бомела, Овермарса, Клајверта, Ван Нистелроја, Давидса, Седорфа, браћу Де Бур, Макаја, Хаселбајнка, Ван Хојдонка, Кокуа... Такав дебакл би некоме другом тешко пошао за руком, све и да је хтео да то уради. Тада је он уништио тим који је припремио Хидинк.

Данас немају тако јак тим као тада, али опет је то екипа која је пре годину дана уништила Шпанију и била на прагу финала Мундијала. Међутим, после Бразила је морало нешто да се промени. Убацивање свеже крви код Холанђана није рецпет за којим се посеже само кад иде лоше. То је код њих стандардан обичај. Играчи из Ајакса, ПСВ Ајндховена или Фејенорда добијају прилику чим одиграју неколико добрих партија у првенству.

Претерали су са подмлађивањем. Играчи који имају по 23 или 24 године су прерано сагорели у репрезентацији, а они од 19 или 20 нису се показали као свежа крв. Уз све то, старији носиоци игре се поалско ближе заласку каријера и нису играчи какви су били. Весли Снајдер из Галате није онај Весли Снајдер из Интера. Робин ван Перси из Фенера није онај РВП из Арсенала или Јунајтеда. Рафаела ван дер Варта нема ни мапи, а Клас Јан Хунтелар представља све мању претњу по противнике. Осим Депаја не виде се играчи који могу да замене „велику четворку“ око које грађена холандска репрезентација претходних година. Робенове повреде су противник на којег увек морате бити унапред спремни, што овај пут није био случај с Холанђанима који су очекивали да их Робен сам одведе на ЕП.

У претходним квалификацијама су имали гол разлику 34:5 у 10 утакмица, сада после осам мечева имају 13:10. Тоталном офанзивом Ван Гал је прикривао све мане порозне одбране у којој је практично било свеједно ко игра јер није било ниједног фудбалера који би се могао назвати носиоцем игре. Сада су заказали нападачи. Холандија не постиже толико голова, не напада и на површину су испливали сви минусе те клацкаве последње линије. Голове примају углавном после индивидуалних грешака, одбрана делује очајно.

Јавност им је окренула леђа. На данашњим насловницама холандске штампе стоје наслови: „Ми више не бројимо“, „Не интересујете нас“, „Запањујуће“ и слично.

„Целе ове квалификације су нам веома тешко пале. Осећам се ужасно. Буквално ужасно“, завапио је после пораза од Турске Робин Ван Перси.

Цех плаћају углавном ситне рибе. После пораза од Чешке, Гус Хидинк је кривицу свалио на Јанмата отворено га етикетирајући као кривца. На крају је Хидинк био тај који је морао да оде. После Исланда је његов наследник Блинд за пораз окривио Мартинса Индија, али несрећни штопер Порта је био само врх пирамиде очаја. Пуца по свим шавовима...

Једина нада Холанђанима је да ће безбрижни Чеси одиграти до краја и савладати Турску, а онда им остаје да победе у оба меча и некако се докопају баража. Ипак, они су нас претходних година навикли да у квалификацијама решавају посао пре остали. Не да чекају бараж. А погтово нису навикли на друштво лилипутанаца који ће на ТВ-у пратити ЕП у Француској.