Лијекови убијају Србе

Неконтролисана употреба "бруфена", " парацетамола", "аспирина", "флугалина" може изазвати крварење у слузокожи желуца и црева, а свака пета особа добије чир.

Србија 06.09.2015 | 19:40

У Србији годишње умре око 750 људи због нерационалне употребе лекова, што је, готово исти број оних који страдају и у саобраћајним несрећама. Стручњаци упозоравају да претерана употреба медикамената, може имати фаталне последице, а до њих могу довести и лекови који су у широкој употреби – против болова или за обарање температуре.

Најчешће нежељене ефекте, упозоравају стручњаци, изазивају поједини препарати из групе нестероидних антизапаљенских (НСАИЛ), који се пију и много и често јер имају широко терапијско деловање. “Аспирин“, “бруфен“, “флугалин”, “волтарен”, “парацетамол” и њима слични, узимају се и због болова, температуре, мијалгија, болне менструације, главобоља.

Доказано је да код свих пацијената који дуго и редовно употребљавају НСАИЛ долази до настанка крварења у слузокожи желуца и црева. Код 50 одсто се стварају мале ранице (ерозије), а код сваког петог настане чир – упозорава за Новости професор др Никола Милинић, редовни професор Медицинског факултета, начелник Одељења за гастроентерологију и хепатологију Клиничко-болничког центра “Бежанијска коса“.

Лекови из групе НСАИЛ могу да одагнају бол, смире упалу, смање грозницу, али и да изазову крварења опасна по живот. Ови лекови су релативно безбедни, али широка употреба чини да је број нежељених реакција велики.

Милинић прецизира да су последице коришћења НСАИЛ смањење запаљења, бола и телесне температуре, али и смањење заштитне способности желуца и црева и коагулационе способности тромбоцита. И најмање дозе неких лекова против болова могу да изазову озбиљне нежељене ефекте, а са повећањем дозе расте и ризик.

Најризичнија група су пацијенти од 65 до 80 година, који већ имају неку хроничну болест и имају највише потребе за узимањем ових лекова.

Коронарна и цереброваскуларна болест, и опструктивне болести артерија заједно чине водећи узрок смртности у свету, а примарна и секундарна превенција ових обољења захтева употребу антиагрегационе терапије, и ови лекови су међу најпрописиванијим на свету. И ови лекови, као на пример “клопидогрел” носе ризик за појаву оштећења органа за варење.

Када се узме монотерапија релативни ризик за крварење је два пута већи, а када се “клопидогрел” и “аспирин” узимају заједно синергистички увећавају ризик за два до три пута у односу на монотерапију.

Дакле, два антиагрегациона лека узета заједно веома мало смањују ризик кардиоваскуларног догађаја, али значајно повећавају ризик за крварење – истиче Милинић.

Извор: Телеграф