Привредници с банкама у врзином колу

Банкарски сектор у Босни и Херцеговини је већ низ година стабилан. Добит се мјери у стотинама милиона марака. Према бх. законодавству банке су заштићене 100 посто.

Босна и Херцеговина 03.09.2015 | 21:56

Но, упркос оваквим оцјенама које се могу прочитати у сваком извјештају Централне банке БиХ, банке у БиХ кроз кредитне линије дају минимална средства за привреду БиХ, углавном по каматама вишим него у земљама у окружењу.

Банкари наводе да је лоше пословно окружење, нестабилна политичка ситуација и недостатак инвестиција које би банке могле подржати основни разлог за то.

Економисти тврде да су банке конзервативне и неће да улазе ни у најмањи ризик. Стога се привредници одлучују за пословање у некој од сусједних земаља, а они који немају услова за то пропадају.

Привредна активност у Босни и Херцеговини је све мања. Компаније које су приморане узимати кредите код комерцијалних банака имају неповољније услове од компанија у окружењу. Ни банкарске гаранције у БиХ није лако добити, а много су скупље од гаранција у уређеним земљама.

"Камате су веома високе. Поред тога ми гаранције много скупље плаћамо него наша конкуренција. Нпр. наша банковна гаранција кошта нпр. десет милиона док моја конкуренција из Француске плаћа 3 милиона. То је тај однос", каже Енес Ченгић, директор Енергоинвеста.

У БиХ послује више од 85 посто иностраних комерцијалних банака. Њихова средства изражена су у милијардама, наводи Мијо Мишић из Удружења банака БиХ.

"Средства банака су мимо обвезних резерви врло значајна, од 1,5 милијарди до преко двије милијарде. То је на неки начин вишак. Но, тај вишак не може се одмах ставити у фукцију слободног капитала који се може инвестирати, јер постоје својеврсна ограничења", истиче Мишић.

Депозити у банкама, односно штедња бх. грађана износи девет милијарди марака (4,5 милијарди еура). Дакле банке имају довољно новца. Но, не пласирају га у привреду БиХ путем кредита из неколико разлога.

"Лоше пословно окружење, сива економија, а имамо и недостатак квалитетних инвестиција које би банке могле подржати", наводи Санел Кустурица, директор Спаркассе банке.

Професор на економском факултету у Сарајеву Мурис Чичић напомиње да је знатно смањен пласман кредита привреди посљедица економске кризе и ненаплативих кредита из ранијег периода.

"Од 2009. године, од свјетске кризе и рецесије, кад су се банке 'опекле' и кад је велики број њихових дужника престао да враћа дугове, онда су оне значајно заоштриле ту политику. Но, задње двије три године, што би наш народ рекао, пушу на хладно. Њихова процјена ризика је много строжија него што је реално, а већи број банака уопште нема процјењивања стварног потенцијала одређених добрих идеја. Уколико им се и најмања ствар учини сумњива они одустају", ријечи су Чичића.

Економиста Марко Ђого из Удружења економиста РС СВОТ каже да се вртимо у 'врзином колу' из којег је тешко изаћи.

"Банке, практично, дају све неповољније кредите, привреда их све теже враћа. Држава би морала да ускочи и да пресјече тај чвор. То је један од начина да се негативна спирала прекине, друга је да се чека да пропадну оне банке и привредници који су у проблемима и да се подвуче црта и крене у нову изградњу тржишне економије у деценијама које долазе", истиче Ђого.

Банке које послују у БиХ сматрају да би држава требало да направи претпоставке за боље пословање.

"Држава мора донијети одлуку о стратегијама по индустријама, пореским политикама, реформским законима итд.у складу са реформском агендом , а ми банкари, удружења послодаваца, те друга струковна удружења отворити дијалог са властима и указати им на оно што би поправило укупан амбијент. Банке су спремне да подрже економски развој уколико држава уради своју задаћу", појашњава Санел Кустурица.

Ђого оцјењује да бх. политичари не знају ни шта желе.

"Кад погледате објективне показатеље видите да сусједне Хрватска и Србија знају шта хоће. Србија је посебно, за кратко вријеме направила значајан преокрет у испуњавању реформи које и нас чекају, док ми још размишљамо хоћемо ли реформе или нећемо да ли ћемо их почети и ко ће их радити", категоричан је Марко Ђого.

С друге стране политичари већ десет мјесеци не могу да се договоре ни око реконструкције власти, а камоли око стратегија развоја. Развојне банке које би требало да подржавају успјешне компаније претворене су у сервис владајућих странака.

У таквој ситуацији привредници који имају услове пребацују своје фирме у земље у окружењу које нуде једноставније услове пословања. Они који то не могу се гасе или једва преживљавају.

А будући да се владе на разним ниовима све чешће задужују код комерцијалних банака банке имају сигурне клијенте који ће им и даље обезбјеђивати зараду.

Извор: РСЕ