Анализа: Упознајте домаћине Евробаскета

Овогодишње Европско првенство биће 38. по реду, а нестабилна ситуација у Украјини довела је до изнуђеног решења да оно буде одржано у четири различите земље.

Кошарка 04.09.2015 | 00:00

Избор је пао на Француску, Немачку, Хрватску и Летонију, а најбоље кошаркаше данашњице од 5. до 20. септембра угостиће Монпеље, Берлин, Загреб, Рига и Лил.

Током 16 дана љубитељи кошарке ће имати прилику да одгледају 78 утакмица, а та част да буде домаћин оних најважнијих биће Лил, на стадиону „Пјер-Морој“.

О дворанама и стадионима у којима ће се играти утакмице сте могли да читате синоћ, а сада је дошао ред да вам представимо градове домаћине.

Монпеље

Универзитетски град на југу Француске, у којем скоро трећину становништва чине студенти – то је Монпеље. Осми је град по насељености у Француској, а трећи највећи на Азурној обали, после Марсеја и Нице. Простире се на површини од скоро 57 квадратних километара и има преко 250.000 становника.

Занимљиво, Монпеље је један од ретких градова на југу Француске који немају никакво римско наслеђе, а ни старогрчко. Верује се да је град настао у XИИ веку и тада се истакао као трговински центар, а још од тада датирају факултети медицине и права, који се и данас сматрају међу најцењеније у Европи на том пољу. Неколико векова касније, тај град је постао индустријски центар, а у другој половини прошлог века виђен је пораст популације, највише после проглашења независности Алжира.

Монпеље се налази на два брда, а првобитно име – Моспессуланус значило је ’голо брдо’, пошто није било никакве вегетације на њему. Међутим, током векова се то променило, сигурно и због медитеранске климе, па је град позеленео, као и брда око њега. Центар града представља Плас де ла Комеди, на којем се налази и позната Опера, изграђена 1988. године.

Већина зграда у самом центру изграђено је између XВИ и XВИИ века, а у Монпељеу се налази и најстарија ботаничка башта у Француској, која је отворена 1953. године. Најстарија грађевина у граду је Тур де Пан, једина преостала кула зидова који су окруживали град и која датира са краја XИИ века.

Берлин

Престоница Немачке је један од најпривлачнијих европских градова за туристе. Налази се на северо-истоку земље, има три и по милиона становника, што га чини највећим немачким градом. Берлин је смештен на рекама Шпреја и Хавел, а трећину града поред њих чине шуме, паркови, баште и језера.

Берлин је основан у XИИИ веку, а током своје историје између осталог, био је престоница Пруског краљевства, Немачког царства и трећег Рајха. Један од кључних тренутака у историји града десио се после ИИ светског рата, када је подељен на два дела Берлинским зидом, који је био граница између Западне Немачке и Источне Немачке.

Берлински зид је постојао од 1961. до 1989. године, а после уједињења земље поново је постао главни град Немачке. Зид је срушен у новембру 1989, али на разним местима дуж града постоје остаци и подсетници где је он раније стајао.

У бомбардовањима и немирима током ИИ светског рата велики број зграда је срушено, а исти случај је био и током периода када је град Берлинским зидом био подељен. Због тога је Берлин данас претежно модеран град, али су поједини историјски споменици реконструисани, међу којима су и Државна опера, палата Карлотенбург, као и катедрале на Гендарменмаркту, једном од главних тргова.

Данас је Берлин град уметности, спорта, политике, медија и науке, познат по великом броју реномираних универзитета и музеја. Најпознатији је по Брандербуршкој капији, који није само један од најлепших споменика у граду, већ и у целој Немачкој. За све који посете Берлин, то је незаобилазно место, исто као и зграда немачког парламента – Рајхштаг, као и Музејско оствро, које је УНЕСЦО уврстио у Светско наслеђе. Тешко је набројати сва места која вреде у Берлину, али је то један од градова за које ће вам сви рећи да га обавезно посетите.

Загреб

Загреб је смештен на реци Сави и највећи је град у Хрватској, уз то и главни град. Има око 800.000 становника и налази се северо-западу земље, близу границе са Словенијом. У историјским књигама Загреб се помиње већ у XИ веку, а упркос томе и даље траје мистерија како је добио своје име. Већи део града је равничарски, али се у оквиру њега налази и планина Медведница, на којој се налази Сљеме, које је сваке године традиционално домаћин трка у Светском купу у алпском скијању.

У својој ранијој историји, Загреб је имао два центра – Каптол и Градец, а ујединио га је бан Јосип Јелачић, по којем је главни трг у центру и добио име. Престоница Хрватске Загреб је постао када је Хрватска прогласила независност од Југославије, а до тада је био један од главних економских центара у земљи.

Средином прошлог века, Загреб је проширио своје границе, између осталог преко Саве, а тај део града очекивано је добио име Нови Загреб. Управо у том делу града налази се и „Арена“ у којој ће се играти утакмице прве фазе на овогодишњем Европском првенству. Слично као и Београду, усред града се налази језеро – Јарун, који је летњи центар града.

Сам центар града смештен је око Трга бана Јелачића, изнад којег се налази Горњи град, у којем је смештена Црква Светог Марка, на коју гледа седиште Владе Хрватске. До Горњег града води и Ткалчићева улица, која може да се окарактерише загребачком улицом Страхињића бана. У блиизини се налази и Хрватско народно позориште испред којег се налази фонтана „Извор живота“, једно од најпознатијих дела Ивана Мештровића, уз „Победника“ у Београду.

Рига

Више од трећине летонског становништва станује у Риги, највећем граду свих балтичких држава. Престоница Летоније има око 650.000 становника, налази се у Ришком заливу, на ушћу Западне Двине. Град је основан почетком XИИ века и прави је пример уметничког правца Сецесије, који се појавио у претпрошлом веку.

Током Средње века, Рига је била центар трговине између викинга, а становници тог града углавном су се бавили риболовом, трговином, а касније и израдом разних предмета од костију и дрва. Због тога не чуди што је Рига касније постала главни представник архитектуре у којој је дрво било један од главних материјала у градњи.

Рига се данас састоји од 58 насеља и један је од главних финансијских центара на Балтику. Половина послова у целој Летонији се обавља баш у Риги, па не чуди што из ње долази више од 50 одсто свих прихода државе, као и од половине извоза. Последњих година све већи број туриста бира Ригу за своју дестинацију, па отуда и пораст прихода који се бележи после глобалне финансијске кризе.

Један од најзанимљивијих споменика у Риги сигурно је радијски и телевизијски торањ који је висок 368 метара и трећи је највиши торањ у Европи. Налази се на острву Закусала, насред Западне Двине, а на њеним обалама смештен је познати Ришки замак, који датира из XИВ века. Рига обилује бројним споменицима, међу којима је и Споменик слободе, који је подигнут у знак сећања на војнике који су погинули у рату за независност.

Лил

Сигурно најсевернији међу десет највећих градова у Француској, Лил се налази у Фландрији, близу границе са Белгијом. Заједно са урбаним делом, Лил заузима површину од скоро 35 квадратних километара и има око 250.000 људи, што га чини десетим по величини градом у Француској. Име је добио по томе што је тај део Француске био мочваран, па је изгледао као острво. Град има и своје холандско име – Ријсел, које има исто значење.

Легенда каже да је Лил основан још 640. године, археолошка налазишта наговештавају да је постојао и 2.000 година пре нове ере, али се град први пут у архивама помиње у XИ веку. Тада је био и место познате Битке у Лилу, а од тада је град променио велики број владара, а популација се само повећавала. Почетком прошлог века, Лил је профитирао од Индустријске револуције, посебно захваљујући угљу.

После ратова, уследио је тежак период за Лил, управо због недостатка угља, али је од осамдесетих година уследио нови препород града, посебно због локације. Лил је захваљујући линији брзог воза (ТГВ) повезан са Паризом, па је пут између два града сада трајао само сат времена, а пробијање Евротунела Лил је ставио у средиште троугла између Лондона, Париза и Брисела. Лил је некада био центар прехрамбене, текстилне и механичке индустрије, али је у последњих 20 година половина становништва запослено у другим гранама, укључујући транспорт.

Сам град обилује зградама различитих стилова, на којима доминира црвена цигла, а као у Белгији, у многим насељима постоје низови више стамбених зграда које су повезане. Гранд плас представља центар града, на том трку се налази споменик Богињи, посвећена једној од битака у оквиру ратова Француске револуције у септембру 1792. године. Од осталих знаменитости, ту су Катедрала и позориште Себастопол.