Странке узимају милионе од грађана!

Политичке партије су се у прошлој години највише финансирале новцем грађана из буџета и то у износу од скоро 19 милиона КМ. Осим новца из буџета, добијају и средства од чланова партије, физичких лица али и правних субјеката.

Босна и Херцеговина 02.09.2015 | 20:42

Од чланарина су приходовале скоро два милиона, прилозима физичких лица скоро четири милиона марака, док су од правних лица добиле нешто више од милион. Тако су странке укупно у 2014. изборној години зарадиле скоро 27 милиона КМ, показао је финансијски извјештај Централне изборне комисије БиХ.

Из странака углавном не желе да причају о изворима финансирања, док невладин сектор сматра да су приказани износи далеко мањи од оног што странке стварно прикупе, те да не постоји адекватна контрола, пише Радио Слободна Европа.

Политичке странке у БиХ годишње зарађују милионе, а осим новца из буџета, добијају и средства од чланова партије, физичких лица али и правних субјеката. Тако су за функционисање клубова и одбора партије у 2014. добиле од грађана путем буџета скоро 19 милиона КМ.

Највише новца од прилога физичких лица и чланова партије прикупила је СДА и то скоро 900.000 КМ, док су правна лица донирала око 140.000 марака, а чланаринама су прикупили око 40.000. Из ове партије нису жељели давати било какав коментар.

СНСД је приказао приходе донацијама од око 280.000 КМ и близу 150.000 од чланарина. Иако на листи донатора нема предсједника странке Милорада Додика, посланик СНСД-а Срђан Мазалица донирао је 10.000, те каже да се странка, осим из буџета, већином финансира донацијама истакнутих чланова.

"Ми смо, као и посланици изабрани функционери, поред ове стратешке чланарине од пет одсто издвајали средства од својих посланичких примања да помогнемо функционисању странке", каже Мазалица.

СДС је прикупио и 140.000 од чланарина, док су прилози физичких лица и чланова партије скоро 470.000, а на то су добили и скоро 150.000 марака од правних лица. По донацијама се истичу три предузећа из Прњавора у власништву посланика ове странке Миладина Станића која су укупно донирала 120.000 марака. Новинари су били ускраћени за његов коментар правдајући се ромингом јер је на службеном путу.

Према достављеном финансијском извјештају, од водећих партија најмање је прикупио ХДЗ БиХ, који је осим буџетског новца добио нешто више од 200.000 КМ донацијама правних и физичких лица, те чланова партије, а на основу чланарина су прикупили тек 27.000 КМ. Ни они нису били спремни на разговор.

Невладин сектор мишљења је да пријављени износи нису ни близу стварних средстава које прикупе политичке партије. Тако су из Транспаренцy Интернатионала БиХ, мишљења да политичке партије не пријављују све донације, а то им дјеломично омогућава и Закон, каже Ивана Корајлић.

„Још увијек није усклађен законски оквир на начин да уводи обавезу кориштења јединствених банковних рачуна и уплаћивања донација директно на банковне рачуне и слично, па се оставља могућност да се и не пријављују стварни извори прихода, а са друге стране, да се добар дио донација уопште на крају и не пријави˝, сматра Корајлић.

По мишљењу Корајлићеве, то није све, јер се ту не рачунају и они незаконити извори прихода из јавних предузећа и јавних институција.

„Већ одавно имамо праксу, поготово код странака које контролишу одређена јавна предузећа, да из тих предузећа извлаче средства у корист странке, из јавних институција такође, поготово у кампањи онај дио који се односи на злоупотребе функције и институционалних ресурса у самој кампањи појединачних кандидата˝, појашњава Корајлић.

Незадовољни финансирањем политичких партија су у ПДП-у, чији предсједник Младен Иванић сматра да начин финансирања партија треба мијењати.

"Да се мене пита, ја бих имао другачији концепт финансирања. Све би било из буџета, али би ревизор морао да уђе у сваку од странака и мислим да би онда ствари биле пуно реалније", сматра Иванић.

И док Иванић прижељкује да грађани својим новцем у потпуности издржавају партије, са друге стране Корајлић истиче да се у свијету и даље води дебата о овоме, те да је у БиХ овај систем наводно устројен како би све партије имале једнаке могућности, али пракса иде у корист само најјачих партија.

"Имајући у виду да се средства додјељују на основу броја освојених мандата на различитим нивоима, самим тим и странке које су освојиле већи број мандата имају и већа средства на располагању. Ипак мислим да је много већи проблем то да немамо адекватну ревизију и контролу на који начин се троше ова средства", каже Корајлић.

Сличног мишљења је и Вехид Шехић из Форума грађана Тузла, који је и бивши члан ЦИК-а, који истиче да контролу финансија политичких партија не може вршити само Централна изборна комисија.

˝Кад је дат Закон о финансирању политичких странака у надлежност ЦИК-а, ја сам сматрао да она никад неће моћи стварно утврдити исправност и законитост финансијског пословања и ту морају учествовати и неке друге институције, а онда када учествују имаћете и ефикаснији рад и ефикасније извјештаје˝, мишљења је Шехић.

Према подацима и анализи коју је урадио Транспаренцy Интернатионал БиХ, новац који су партије добиле и потрошиле много је већи од приказаних износа, али и поред тога ниједна партија није приказала приходе веће од три милиона марака.

Извор: Мондо.ба