Интервју - Радмило Михајловић: О “ауто уговорима“ у СФРЈ!

Четири голфа у Сарајеву, у Загребу мерцедес само за Ћиру! Звезда остала кратких рукава јер се “стисла“ за собу!

Фудбал 02.09.2015 | 15:45

Красила га је некаква ватра у погледу од које су подилазили жмарци штопере и голмане његове екипе током тренинга, а камоли играче супарничких екипа на званичним утакмицама. У ери старе Југославије, име Радмила Михајловића представљало је синоним за добар фудбал и атрактивне голове који су често красили шпице спортских тв-емисија. Неколико сезона, као играч Жељезничара, дизао је сарајевску рају на ноге, после чега је прошао "кроз прсте" тадашњих челника Црвене звезде и постигао договор са загребачким Динамом. У дресу "Модрих" је одиграо фантастичну сезону, што му је широм отворило врата минхенског Бајерна.

О његовим фудбалским почецима, славним данима у Жељи и Динаму, преласку у славни клуб из Баварске и стварима због којих и дан-данас жали, са легендарним асом смо причали у екслкузивном амбијенту клуба “Цолониал сун”. И Радмилу Михајловићу, као великом броју дојучерашњих врхунских фудбалера, тенис је постао нешто више од хобија и зато нам је у уводном делу разговора објаснио због чега је то тако...
"Пошто је тенис специфичан спорт у ком се јако споро напредује, као некадашњи професионалац, прихватио сам у старту да је пораз саставни део игре. Једноставно, мораш да се помириш са чињеницом да има бољих од тебе и то и те како бољих. Из тог разлога сам био стрпљив, учио и напредовао да бих почео и ја да побеђујем“, каже Радмило Михајлови".

Да ли сте тачно знали због кога тренирате да би га једног дана преслишали?
"Их, имало је више њих на том списку а ха, ха. Данас сам да тако кажем, егал са Савом Милошевићем, добар је и Иван Томић, док је Драган Ћирић најкомплетнији тенисер од свих нас. А није ни чудо, пошто је узимао часове и доста вежбао".

Зар нисте и ви имали учитеља тениса у једном периоду?
"Јесам, али сам мало закаснио, зато што сам накарадно неке ствари радио од почетка и касније је то тешко исправити. Упркос томе, доста сам напредовао. Опрема ми стоји овде у клубу и ја не бирам противнике. И некако највише волим да играм са бољима од себе, где у суштини видим где сам. Побеђујем многе, побеђују ме многи! И још да се похвалим како сам прошле године догурао до полуфинала хуманитарног турнира који организује Вук Брајовић".

Шта је са фудбалом, мајсторе, одиграте ли по коју партију у балону?
"Не, последњи пут, пре две године, обуо сам копачке кад смо у Младеновцу играли хуманитарни меч за Звонка Милојевића. Увек се радо одазовем кад су такве ствари у питању".

Хајде да се подсетимо ваших играчких раних радова. Како и где сте заволели "буба-мару”?
"У родној Фочи, градићу са великом фудбалском традицијом у којем су поникли Решад Куновац, Младен Фуртула, голман Муфтић, браћа Паприца, Ивановић, Јановић...Свака генерација је избацивала по неког играча. То је очигледно поднебље на коме се фудбал добро примио".

Са колико година сте почели да тренирате?
"Од малих ногу сам волео лопту и почео сам да тренирам у осмој години. Сутјеска је тада играла републичку лигу, али на моју срећу, тада су се у Фочи одржавале такозване Партизанске олимпијаде и том приликом су долазили клубови из читаве Југославије. На једној Олимпијади сам скренуо пажњу на себе. Добро сам играо и по разним турнирима и тако сам добио позив од Ћелета Вилотића да заиграм за пионирску репрезентацију СФРЈ, што је за многе било право чудо".

Зашто чудо?
"Из разлога што је та част била резервисана за талентоване дечаке из наших највећих клубова и просто је било незамисливо да неко из тако малог градића може да се нађе у том пробраном друштву. Једно време сви су мислили како сам из Никшића, али кад су чули да сам заправо члан Сутјеске из Фоче, остао сам без икаквог респекта. Углавном, било је то време честитих и поштених спортских радника и тренера код којих си играо ако то заслужујеш без обзира из којег си клуба и места".

Јесте ли од пионирских дана имали ону голгетерску ватру у очима?
"Може се рећи, јер сам увек био борбен. И ја сам умео да се утопим у сивило екипе, али да из себе не извучем максимум, то није могло да се догоди. Носила ме та огромна жеља за успехом и без те врсте жара, једноставно не може да се успе у врхунском спорту".

Под каквим околностима сте обукли дрес Жељезничара?
"Пре него што се то догодило, био сам једно време у редовима Партизана који ми је понудио стипендијски уговор".

Да ли су знали како сте навијач Црвене звезде?
"У принципу, нису располагали с том информацијом, а црно-белима ме препоручио Раде Шобот, председник фочанске Сутјеске који је у оно време уживао велико поштовање од највећих фудбалских ауторитета Југославије".

ГОЛФ, МЕРЦЕДЕС, АУДИ....

Зашто нисте остали у Хумској?
"Пар месеци сам тренирао и увидео да немам превише шанси да уђем у први тим поред Манцеа, Варге и Живковића. Пресечем у моменту и одлучим да упишем ДИФ који је тада био популаран факултет и тако се преселим у Сарајево. Истовремено сам играо за Сутјеску".

Где сте тренирали?
"Трчао сам између зграда! Ето, то је једини тренинг који сам имао, а на утакмице сам ишао тако што би ме покупили негде на ауто-путу. Једног дана кажем председнику Шоботу да не могу више тако и да ми нађе неки клуб. Убрзо почнем да тренирам са играчима Сарајева, међутим, они су убрзо морали да напусте стадион због потреба Олимпијаде. Ту извисим и онда је Раде поново реаговао и позвао људе из Жељезничара који су ме без проблема прихватили".

Колико им је требало да схвате како им се посрећило?
"После једног тренинга Ивица Осим ме упитао хоћу ли да играм пријатељску утакмицу против, чини ми се, репрезентације Гане. И на том мечу дам три комада. Одмах су ми понудили уговор, али је мало фалило да га не потпишем и одем у Хајдук или Звезду који су се увелико интересовали за мене".

Због чега?
"Тражио сам уговор у вредности од четири голфа. Они умало нису пали у несвест! А тако сам поступио на савет председника Шобота који ми је објаснио да ћу много боље проћи уколико будем очекивао неку већу своту. И таман да устанем и напустим преговоре, Даворин Поповић који је био члан управе, пита Швабу да ли му ја требам у екипи. Он му одговори потврдно, на шта је Пимпек прокоментарисао да не може да схвати како желе доброг играча, а неће добро да га плате. Додао је још да и он неће да пева за џабе".

Шта сте прво купили од дебитантског професионалног уговора?
"Ех, бар да јесам! Успео сам нормално да подигнем само прву рату, док ми је преостале три појела инфлација која је харала средином 80-их година. Ипак, нисам превише жалио због тога, јер било ми је супер у Жељи који је тада имао добру екипу и сјајну генерацију коју је Осим фантастично предводио".

Колико вам је требало да преболите неиграње у реванш мечу са Видеотоном у полуфиналу Купа УЕФА?
"Дуго ме је то тиштило, поготово што сам тај жути картон у првом мечу без разлога добио. Имали смо обиље шанси и да сам заиграо ја у шпицу, уместо Ћурића који је био везни, чини ми се да бих дао три-четири комада. Наместило се то тако и баш нам се није дало да стигнемо до финала и Реала".

Постоје ли голови који су вам дражи од осталих?
"Постоје и то је онај чувени дерби са Сарајевом кад сам постигао хет-трик, што више ником није пошло за ногом у тој утакмици".

Је л тачно да су вас на тако упечатљиву партију испровоцирали играчи Сарајева?
"Јесте и то тако што сам у неким новинама прочитао нечију изјаву како избегавам да истрчим на терен, јер сам се уплашио. Истог трена сам позвао клупског доктора Брацу да ми да неку ињекцију и некако обори температуру, да бих могао да играм. Изашао ми је у сусрет и ја сам бриљирао. Боље да ме ови из Сарајева нису чачкали а ха, ха".

Уследио је трансфер у загребачки Динамо где сте давали голове и без “чачкања” од стране противничких штопера. По чему нарочито памтите те дане?
"Заиста сам одлично прихваћен од стране свих и мислим да сам у историји клуба био једини Србин капитен екипе и то у дуелу са Партизаном. На томе је инсистирао тренер Јосип Скоблар. У Динаму сам веома испоштован и у финансијском смислу. А кад сам претходно преговарао са Звездом, правили су питање да л је стан двособан или двоипособан. Стварно је то смешно кад некога треба да платиш 200.000 и после добијеш 7.000.000! Ћиро Блажевић и челници Динама одувек су имали слуха за такве ствари и уопште није случајно што су данас то што јесу".

Јесу ли Модри приликом преговора, пристали на све ваше услове?
"Нису само на један! Наиме, тражио сам мерцедеса који је у то време био изузетно популаран, међутим, Ћира Блажевић ми је рекао да га и он вози и да би због његовог ауторитета било боље да узмем неки други ауто. И одлучио сам се за аудија".

Како сте одреаговали кад су вам челници Динама саопштили да вас жели Бајерн?
"Искрено, испрва нисам хтео у Минхен, пошто сам у Загребу имао врло добар уговор, лепо живео и нисам имао потребе нигде да журим. Друга ствар, моја велика жеља је била да идем у Италију. Од 20 понуда које су се тада нашле на столу Велимира Зајеца, било је и од италијанских клубова, али су то претежно биле мање средине".

Ко вас је све тражио?
"Асколи и Аца Трифуновић, онда Ћезена и Лацио, а од осталих, ПСЖ, Нант, Бенфика, Спортинг, Монако. Ја сам желео у неки јачи италијански клуб, али како кад су у Милану играли Ван Бастен и Гулит, у Роми Алемао и Руди Фелер, у Наполију Марадона и Карека, у Интеру Матеус и Клинсман. Међутим, људи из Бајерна су били врло упорни, прво су дошли у Загреб, Јуп Хајнкес и Егон Кордес, да би нас после позвали у Минхен да будемо седам дана њихови гости. И тамо сам преломио да потпишем за Бајерн".

Ко је боље прошао, ви или Динамо?
"Ја гледам ове данашње играче како су оптерећени оним што су добили клуб или менаџер и мало се чудим. Имао сам јасну представу колико вредим и уколико ме неко толико плати, апсолутно ме није интересовало ко је и колико профитирао на мом трансферу".

И, кад је легла уплата, да ли сте одмах пазарили "мерџу"?
"Нисам баш одмах, претходно сам свима у фамилији покуповао све што је требало и онда сам себи испунио младалачки ћеиф. Али, због спонзорског уговора клуба, нисам смео с њим да идем на тренинге".

Јесте ли уживали у амбијенту крцатих немачких стадиона?
"Како да не, тамо је фудбал организован на посебан начин. То су врло дисциплиновани и коректни људи који су већ два пута реновирали своје стадионе и изградили нове, док ми, ево, нисмо у ситуацији ни да их макар реновирамо. Искрено, заволео сам јако Немачку и доживљавам је као другу земљу у којој сам заиста научио много тога и што се тиче понашања на послу и ван њега у свакодневном животу. Другачије тамо и не може, јер они те науче. Ако искачеш из колосека, одмах ћеш бити усмерен".

А како сте прошли у Кореји?
"Једно потпуно ново искуство у потпуно другачијој земљи у којој су ми дани споро пролазили. Готово нон-стоп смо били у карантину и практично је то изгледало као нека полудиктатура. То је лига за младе играче, жељне доказивања. Иако сам толико година играо Бундеслигу, изузетно ми је било напорно да издржим тренинге који су били ван сваке памети и то без икаквог релакса касније. Е, зато сам се убрзо добро релаксирао на Кипру, где сам одлучио да завршим каријеру и себе наградим уживајући и на терену и ван њега".

ПАРТИЗАН ЈЕ УВЕК ИМАО СПОРТСКИЈЕ И КОРЕКТНИЈЕ ЉУДЕ У УПРАВИ НЕГО ЗВЕЗДА

Јесте ли се лако привикли на пензионерски живот?
"Релативно јесам, мада је било неких лутања. На жалост, професионални фудбалери су дуги низ година вођени од других људи и онда буду мало збуњени кад почну да обилазе шалтере због вађења докумената и плаћања рачуна, што подразумева и чекање у реду".

Жалите ли што у репрезентацији нисте оставили дубљи траг?
"Очекивао сам да ће ме Ивица Осим испоштовати у правој мери, јер сам, између осталог, међу првима у то време заиграо за велики европски клуб. Касније је Мијат отишао у Валенсију, Дејо у Милан, а Пикси у Марсеј и да не набрајам. Да вам право кажем, пуно је било играча којима није пружена шанса. Систем је мало био чудан, гледао се тај политички кључ, да се све републике подмире са подједнаким бројем репрезентативаца и то је било погубно".

А шта имамо данас, српски кључ?
"Да, српски кључ само скроз другачији а ха, ха. Све сам чуо, све сам видео и ништа ме не може изненадити кад је наш фудбал у питању. Што се тиче млађих селекција, ту смо остварили помак, за шта велике заслуге иду на адресу Митра Мркеле и Саве Милошевића. То људи негирају и не желе да чују, али тачно знам шта су од доласка у Савез све урадили до ове титуле омладинаца на Новом Зеланду и за претходни успех на ПЕ и због тога заслужују велико поштовање".

Сигурно пратите развој ситуације у Црвеној звезди, како бисте прокоментарисали констатно пропадање некадашњег великана?
"Читава моја фамилија је звездашка, син ми је играо у Звезди и трагично је све то што се дешава и много ми је жао. Људи нису ни свесни колико је то велики клуб. И сад нећу рећи ништа ново кад изјавим да је једини спас у хитној приватизацији. Другог решења нема".

Да ли вам је криво што Стефан није дуже носио црвено-бели дрес?
"И јесте и није. Звезда је велики клуб и није полигон за обуку играча. У једном тренутку је показивао назнаке да је могао да успе, али можда је и боље за младог играча да оде. Ипак су Дауда и Мрђа били искуснији. Генерално, само најбољи играчи треба да су у првом тиму Звезде".

Стефан је у међувремену отишао у Бил, иако се по новинама помињао лихтенштајнски Балзерс?
"Не, него у швајцарски Бил, не знам из ког разлога се по новинама појавила информација како је отишао у Лихтештајн".

СЕЛЕКТОР МОРА ДА ИМА АУТОРИТЕТ И ДЕБЕО РАЧУН!

Због чега Партизан последњих година постиже боље резултате од вечитог ривала на домаћој и европској сцени?

"Партизан је увек имао боље управе у којима су били коректнији и спортскији људи у односу на Звезду и остале наше веће клубове. Жао ми је што нису ушли у Лигу шампиона, јер имали су потенцијала за то, доста је то солидна екипа. Ипак, реално гледано, недовољно добра за пробој у европску елиту. У првом полувремену нису створили шансу и кад те Бате Борисов онако смири, шта да очекујеш кад дођу најбољи тимови који ће изаћи високо у пресинг. Речју, потврдило се оно што се могло прочитати по новинама и порталима да су црно-бели са минималним улагањима напали добитак од 15.000.000 евра. Више слуха су морали да имају, али очигледно да су пресудили финансијски проблеми које имају".

Јесте ли још у менаџерским водама?
"Јесам, спортски директори наших клубова углавном су моји пријатељи и кад ми некога препоруче, одем и погледам утакмицу. Играче шаљем у Немачку, Холандију и Аустрију".

С ким сте у контакту од старих саиграча?
"Чујем се телефоном и виђам с пуно њих, а баш пре неки дан сам дошао из Сарајева где сам се дружио с Мешом Баждаревићем, Шкором, Рефиком, Шкрбом и том старом рајом. Увек су то били коректни момци. У принципу, где год одем у било који град, имам неку своју екипу, од Сарајева, преко Сплита до Минхена".

Поменули смо младе селекције, да завршимо са сениорским тимом: Шта нам се то више догађа са А селекцијом?
"Из неких необјашњивих разлога неки играју, а неких нема на терену и то је недопустиво, јер морамо увек да наступимо са најбољим играчима. Ко то опструише и због чега, тема је која захтева дубљу анализу. Са селекторима доста лутамо и дефинитивно то мора да буде стручњак од великог ауторитета и који је финансијски независан. То је посебно важно, како се играчи не би спрдали с њим. Радомир Антић је био сасвим коректан и штета што су га отпустили", одговара Радмило Михајловић.