Видео: У сусрет тужној 30-годишњици...!

Пре 30 година, 3. септембра 1985. године погинуо је Драган Манце. Један од највољенијих фудбалера Партизана свих времена.

Навијачи Партизана су га обожавали. Обожавају га и данас. Када се помење његово име, навијачима Парризана прођу жмарци, очи се зацакле...

Зна се. То је Партизанова "деветка", прерано отишла са овог света, када је имао само 23 године.

Пре 30 година, 3. септембра 1985. године, Драган Манце је, журећи на тренинг Партизана, трагично изгубио живот. И то у близини места где је рођен.

Манце је рођен 26. септембра 1962. године у Београду. У Партизан је дошао 15. септембра 1980. године, одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола. Последњи гол Драган Манце је дао са пенела, на мечу Партизан - Будућност 2:1, 1. септембра 1985. године.

Два дана касније пошао је на тренинг и... отишао је у легенду. Али, остало је сећање на њега. Навијачи Партизана и данас скандирању његово име, а пре четири године добио је улицу у Београду, тамо где и треба да буде та улица - у непосредној близини стадиона на којем су клицали његово име, на стадиону и трави на коју се бацао на колена и тако прослављао сваки гол.

Једна од живих легенди клуба, голман Милутин Шошкић, био је у стручном штабу црно-белих када је тог кобног септембарског јутра стигла вест о погибији Драгана Манцеа.

"Манце је био млад човек који је својом популарношћу далеко превазилазио границе ове земље. Он је био српски фудбалски Џејмс Дин. Пленио је карактером и игром. Волели су га, не само они којима је црно-бела боја у срцу, већ и они којима је трпао голове. Волели су га, јер је на терену изгарао, умео је да прослави голове", рекао је Шошкић.

Навијачи Партизана су га обожавали, а он им је узвраћао спектакуларним головима и карактеристичном радовању - пад на колена и песнице високо у ваздух. И данас, они нешто старији Гробари када пикају фудбал са друштвом када постигну гол радују се у стилу Драгана Манцеа. Легенда живи.

И пре и после Манцеа Партизан је имао одличне фудбалере. Када је почињала каријера Драгана Манцеа, једна друга каријера Партизанове легенде, Моце Вукотића, била је при крају. Ипак, Драган Манце живи у срцима Гробара, који га називају "Господаром Југа и навијачке душе".

Зашто је Манце био и остао "Највећи" у срцима Гробара? Он је живео за голове, како је сам једном изјавио, а са његовим фудбалским статасавањем прекинут је дугогодишњи пост Партизана - титула је коначно дошла у Хумску. Увек је навијачима обећавао да ће дати гол Црвеној звезди. И увек је испуњавао обећање.

А гол који је постигао против Квинс Парк Ренџерса у првој утакмици историјског двомеча 1984. године вероватно је најлепши у историји Партизана.

Када му је истицао уговор, било је неспоразума са управом и најавио је одлазак из Партизана. А онда су Гробари ступили на сцену, претећи да ће управа сносити последице за бес навијача ако Манце оде. Управа се опаметила, Манце је остао и уз захвалност Гробарима дао обећање - бићу први стрелац лиге. Обећање би сигурно испунио, али се догодила трагедија.

Први меч Партизана после погибије Манцеа био је антологијски, пун емоција, тешко препричљив. Партизан је играо против Приштине, стадион пун. Са свих трибина чуло се само "Драаагааан Манцееее, Драагаан Манцеее". Сви су на стадиону живели за гол у част Драгана Манцеа. У последњим тренуцима меча Љубомир Радановић је постигао толико жељен гол. На стадиону микс емоција - сузе и радост.

Драган Манце - живео је за голове.

Легенда живи......