Анализа - Партизан: У клубу тишина, а на терену...

Прошло је првих недељу дана од оставке Предрага Даниловића, а у клубу и даље немају никаквих информација за јавност.

Кошарка 31.08.2015 | 22:45

Ко се након повлачења Предрага Саше Даниловића са функције председника надао експресном разрешењу кризе у Кошаркашком клубу Партизан, изгледа да се грдно преварио.

Даниловићева оставка по свим мерилима је требало да буде та "грудва" која ће покренути лавину других догађаја, али седам дана од заседања клупске Скупштине, чини се да се све одвија превише споро - онако како је, уосталом, прошло читаво лето пре Скупштине.

Превише пасивно, без иницијативе, јасне идеје, са огромним закашњењем... О стратегији је већ излишно причати. Као да се чека неки "леx специалис" или божија интервенција, па да се једним потезом отклоне сви проблеми и да то опет буде онај стари, успешни Партизан.

Руковођење клубом прошлог понедељка је преузела петочлана Радна комисија, на челу са пословним директором Млађаном Шилобадом, уз кога су спортски директор Драган Тодорић, адвокат Илија Дражић и чланови управе Будимир Крстовић и Мирко Тишма. Њихов примарни задатак је да у што краћем року припреме нову Скупштину, која би требало да изабере новог председника и нови Управни одбор. Много лакше рећи, него учинити.

Колико је све то (не)озбиљно, говори податак да се Тишма пре неколико дана огласио са годишњег одмора, изјавом да "не зна ништа", а и Крстовић је, према писању "Информера", био у Црној Гори због породичних проблема.

Од људи који су у Београду и који су и раније били на најистуренијим функцијама, не може се чути ништа о корацима које предузимају да оздраве Партизан. Консензус је да треба делати брзо, само је питање конкретног ефекта, јер дани у календару неумољиво пролазе. Јесте, одржавају се састанци, од "добро обавештених извора" се могло чути понеко име из света привреде као потенцијално решење за упражњену врховну позицију у клубу, али делује да је све то на "дугом штапу".

За то време, навијачи и први тим, или оно што је по завршетку прошле сезоне остало од њега, као да живе у паралелној реалности. У неком кошмару чији крај се прижељкује, али нико не зна када ће доћи.

Душко Вујошевић са помоћницима тренира малобројне староседеоце, од којих су неки у недефинисаном статусу, неки теже или лакше повређени, а посебна прича су момци на проби, којих је од почетка припрема 17. августа продефиловало петнаестак.

Појединима се стручни штаб захвалио на издвојеном времену, већина је и даље ту, али се њихова имена крију као највећа државна тајна. Процена је да "тако треба", мада није баш јасно због чега.

Крију се и резултати припремних утакмица, а црно-бели су за сада одиграли две. Према незваничним информацијама, победили су репрезентацију Либана и убедљиво изгубили од немачког Олденбурга. У уторак је на програму трећа, против румунског Клужа.

Ако се нешто убрзо не реши на вишем нивоу, црно-бели би у нову сезону могли да уђу са баш слабом екипом, којој би у АБА лиги из кола у коло претили катастрофални порази. Чак и да се деси тотални преокрет у позитивном правцу, почетком септембра тржиште је у великој мери исцпљено, посебно кад је реч о домаћим играчима. А, зна се да није у Партизановој традицији ангажовање бројних странаца као носилаца игре...

Уочи Скупштине и после ње, од више људи у Партизану и око њега могла се чути констатација у стилу "прво да спасимо клуб, па ћемо лако да решимо тим". Па, господо, спасите га!

Партизан неће ове јесени играти у Европи, јер је због беспарице одустао од Еврокупа, али је на рачун старе славе позван да гостује на свечаности Панатинаикоса и на турниру Тонија Паркера у Француској. Ако тамо треба да путује екипа која је у недељу предвече играла против Олденбурга...