Јоветић обећао: Никад више дуга коса!

Нова "десетка" Интера говорио је у интервјуу за "Газету" о новом почетку у Италији, одрастању под НАТО бомбама, идолима Мијатовићу и Савићевићу, побеђеном страху од "десетке"...

Фудбал 29.08.2015 | 22:30

Већ на првој утакмици на Ђузепе Меаци, Стеван Јоветић (26) показао је коликоће бити појачање за Интер. У последњим тренуцима утакмице против Аталанте, затресао је мрежу та коначних 1:0 и дигао стадион на ноге.

Спектакуларан начин да се почне у новом клубу.

Припремајући се за наредни меч и гостовање Карпију (недеља, 20.45), Црногорац је дао опширан интервју за лист "Газета дело Спорт", у којем је осмехом одговорио на констатацију новинара:

- "Неразури" су ти увек били судбина. Или случајношћу или кроз твоје мајсторије.

"Да ли алудирате на мој први гол у Серији А?", питањем је одговорио нови љубимац навијача Интера.

"Заправо, у праву сте. Постигао сам против Аталанте (први гол) и у дресу Фиорентине, са пенала и то је било за победу 2:1. Пре неко вече, такође је противник био тим из Бергама, а стицај околности је и то да сам играо и за Партизан у пријатељској утакмици против Интера пре осам година. Тада је такође тренер био Роберто Манћини", подсетио се.

Овако је изгледао гол којег се Јоветић сетио.

Први сусрет у којем је био на истој страни са навијачима Интера протекао је одлично.

"Прошао сам кроз сличну ситуацију и у Фиренци, када сам постигао гол против Спортинга, којим смо ушли у Лигу шампиона. Сјајан је осећај погодити на такав начин, на само минут до краја дебија на мом новом стадиону... Сви су били ван себе од среће. Чак и ја. Чинило ми се да сви навијачи хоће да ме загрле. Осетио сам се практично као да су сви доле, са мном на терену", присетио се Јоветић момента који неће заборавити.

На његовим леђима је сада "десетка". Претходно је носио Матео Ковачић. Како је тако брзо прешао на леђа Црногорца?

"Као прво, Матео, који ми је пријатељ, отишао је из клуба. На дан његовог преласка у Реал Мадрид, помислио сам да тражим нешто за шта никад нисам имао храбрости. Осмицу сам увек носио због (Предрага) Мијатовића и (Дејана) Савићевића. Онда сам носио '35', који сам задужио у Партизану, јер су други бројеви били заузети".

Сада је време за "најтежу" цифру на леђима.

"Одлучио сам да пробам и да затражим тај број. Питао сам тим менаџера Андреу Ромеа, питао сам и клупског менаџера Дејана Станковића, који ми је као старији брат, а питао сам и Хавијера Занетија (сада високог функционера клуба) да ли је могуће да променим број".

"Број '10' био је слободан, дозволили су ми да га обучем и сан ми се остварио",

Шта је још сањао као клинац, одрастајући и током НАТО агресије.

"Фудбал. Увек сам сањао и маштао о фудбалу... Имао сам око 10 годиина и играли бисмо на улицама Подгорице. У одређеном тренутку, сваког дана би се чуле сирене. То није био звук судије који дува у пиштаљку, већ звук упозорења да ће бомбе падати по Црној Гори и по мом граду"

"Тада бисмо потрчали. Склањали бисмо се у куће и заједно бисмо се молили да нас не погоде бомбе које је бацао НАТО. Када одрастате у таквој ситуацијии, постанете мање плашљиви од бројних ствари", додао је Јоветић.

Сада је стигао у Италију као потпуно зрела особа. За собом има искуство и играња фудбала на Острву, где му није успело да остави дубљи траг у Манчестер ситију. Не само његовом кривицом.

"Сазрео сам много ових година. Искуства која сам проживео су ме очврсла и научио сам много од звезда са којима сам провео време у Манчестер ситију. Учио сам и из сопствених грешака и чак и из ствари које сам добро урадио. Карактерно, постао сам опуштенији и стекао више самопоуздања пред голом", закључио је Црногорац.

У опширном интервјуу, Јоветић је открио да га је Манћинијев позив овог лета затекао на једној црногорској плажи.

"Тачно је. Менаџер ми је то накадно рекао. Све је ишло ка томе да ће се трансфер заиста и догодити, али сам остао у Фиренци још годину. Овог лета, Манћини ме је позвао док сам био на плажи у Црној Гори. Чим ме је позвао, спортски директор Пијеро Осилијо је такође окренуо мој број и обојица су ми објаснили да су у Интеру правили планове са мном".

"Кад сам прекинуо везу, застао сам на тренутак пре него што сам донео одлуку да ли је Интер право место за мене. Сада знам да ја сам у најбољем клубу за мене, зато што нема дилеме да је један од најбољих и најважнијих у Европи. Мислим да је Интер био први пут заинтересован за мене пре две или три године, још док сам био у Фиорентини"

Сада је време да међу "неразурима" понесе велику одговорност. Може ли Интер до титуле?

"Станите на том месту. Та реч не би смела бити поменута, јер постоје други конкуренти за то, као што су Јувентус, Рома, Наполи, Фиорентина, Милан, Лацио... Треће место је достижно и довољно смо снажни да се боримо за то", спустио је лопту вешти нападач.

Титулу не може да обећа, али може да обећа да неће поново пустити косу.

"Нема шансе да то урадим. Могу да потврдим да ћу сачувати ову фризуру. Био је то ужасан изглед", спреман је да се нашали на свој рачун.

Када би морао да опише сам себе, како би то урадио? Како би одговорио на лексиконска питања?

"Свестан сам чињенице да сам неким клинцима сам можда већ сад идол, као што су Андреј Шевченко, Савићевић и Мијатовић били мени.... У суштини, да нисам успео као фудбалер, покушао бих да будем тенисер".

"Имам девојку и гледам филмове са Сталонеом и Ди Капријом. Пратим и америчке ТВ серије и редовно играм Плејстејшн"

За крај, открио је и један свој обичај на терену.

"После гола Аталанти, први позив сам добио од мајке и оца. И даље имам привезак око врата који ми је кум дао на крштењу. Увек га пољубим када изађем на терен".