Које животно доба је најбоље за трудноћу?

Направљен компјутерски програм који може да израчуна најповољније време за природно зачеће или вантелесну оплодњу. Да би успели да остваре своју жељу о три бебе, жене би прву требало да роде већ у 23. години

Здравље 25.08.2015 | 12:30
Које животно доба је најбоље за трудноћу?

Једно, двоје или троје деце? Недоумица је са којом се већина парова сусреће у једном тренутку заједничког живота. Ако нису сигурни када би требало да "раде" на беби, од сада ће у одлучивању и планирању породице моћи да им помогне компјутерски програм, који су осмислили стручњаци са Еразмус универзитета у Ротердаму у Холандији.

Посебан компјутерски модел може да израчуна у којим годинама живота треба да планирате прво дете, затим друго или треће, у зависности од жеља, било да желите природно да затрудните, или путем вантелесне оплодње! Програм може, тврде изумитељи, најприближније да одреди у којем тренутку живота ћете имати највише успеха за оплодњу.

За оне који желе само једно дете, а не журе да се остваре као родитељи, модел препоручује да се почне са покушајима зачећа у 32. години, јер је тада шанса да се затрудни природним путем 90 одсто. За оне који желе три потомка најбоље би било да почну већ у 23. години. Ако буду чекали до 35. године, шансе да постигну три трудноће су пола-пола.

Препоруке су базиране на основу мноштва података и не могу прецизно да дају појединачне прогнозе. Наравно, ствари нису тако једноставне у реалном животу, али циљ програма је да помогне паровима у планирању породице.

Идеја др Дик Хабеме са холандског универзитета, иначе једног од твораца програма, била је да потпомогне ширење породице, јер је тренд рађања првог детета после тридесете године значајно порастао у свим земљама света.

- На пример, жене у Великој Британији у просеку добију прво дете у 28. години, док су у Италији, Шпанији и Швајцарској прворотке старије од 30. У САД број жена које рађају у двадесетим одавно се спустио на минимум, док је значајно порастао број оних које постају мајке тек после 35. године.

Ако неко роди прво дете после 30. или 35. све су мање шансе да још једном после тога затрудни. Јер, број јајних ћелија опада у четвртој деценији живота, нарочито после 35. године, каже др Хабеме.

Мушкарци имају мало више времена да постану очеви. Године код њих мање утичу на плодност, али, да се не заваравамо, мушкарци нису најплоднији у дубоким четрдесетим - каже Ален Пејси, професор андрологије на Шефилд универзитету у Енглеској.

Нови компјутерски модел укључио је податке из студија помоћу којих се може проценити како се плодност смањује са годинама. Експертски тим је у програм убацио информације природних зачећа до 1970. године, код 58.000 жена.

Иако су били на мети критика због података који су застарели, стручњаци су намерно бирали жене које су затруднеле пре ере контрацепције. Програм садржи и податке успешних вантелесних оплодњи код жена различитих година. Једино нису рачунали године потенцијалних очева.

- Наши резултати су генерално валидни за парове где мушкарац није старији више од десет година од партнерке - објашњава Хабема.

Програм се заснива на просеку, зато не може да се примени на сваку жену појединачно, јер постоји пуно варијација и околности, али може да буде од помоћи, каже Дејвид Кифи, из њујоршког универзитетског медицинског центра Ленгон.

Примера ради, програм процењује да су шансе за зачеће у четрдесетим годинама код жене око 50 одсто.

- Млади су генерално врло оптимистични по питању репродуктивног потенцијала - каже Ула Валденстр, са Универзитета Каролинска у Стокхолму. - Такође, уздају се превише у вантелесну оплодњу, иако ни то није стопостотна гаранција.

Према програмском моделу, ИВФ само подиже границу за зачеће за неколико година.

- Ипак, жене које су сада у тридесетим и желе да се остваре као мајке, не треба да брину - каже Дејвид Кифи. - Овај програм може само да их "погура" да своје жеље већ почну да остварују, али их не тера да мењају свој живот из корена.

Оно што је циљ аутора модела није да уплаши или пожурује младе да одмах раде на зачећу, већ да их подсети када би требало да почну да размишљају о проширењу породице.

МОГУЋНОСТ ЗАЧЕЋА

Шансе за успех 1 дете 2 детета 3 детета

Без ИВФ

50% 41 38 35

75% 37 34 31

90% 32 27 23

Са ИВФ

50% 42 39 36

75% 39 35 33

90% 35 31 28

ПОДАЦИ

* Највећи број деце у Србији рађају мајке старе између 25 и 29 година и просечна старост мајке је 29,1 годину. Подаци Републичког завода за статистику за 2013. показују да је у градским насељима просечна старост мајке 29,9 година, а у осталим 27,2.

* У нашој земљи највише је породица са једним дететом - свака друга, односно 51,8 одсто укупног броја породица са децом. Следе породице с двоје деце (40%), затим с троје (6,7%) и четворо деце (1,1%), док најмање има породица с петоро и више деце (0,4%).

* У Србији, према попису становништва из 2011, има 1,47 милиона породица са децом и оне чине готово 70 одсто укупног броја породица.

* Жене у Европској унији прво дете у просеку рађају са непуних 29 година. Најмлађе прворотке су у Румунији, а најстарије у Италији, док највише мајки тинејџерки има у Бугарској и Румунији, показују европске статистике објављене поводом овогодишњег Међународног дана породице.

* Више од 80 одсто деце рођене у ЕУ су прво или друго дете у породици

* За више од троје деце најчешће се одлучују Финкиње

Б 92

Коментари / 0

Оставите коментар