Говори пет језика, свира клавир и има само 11 година

Летиција Хан има много обавеза: иде у школу, свира клавир, вози скејтборд, скија и игра се са братом. Делује као обична 11-годишњакиња, осим тога што ће ускоро завршити средњу школу, а клавир свира на универзитетским рециталима.

Занимљивости 25.08.2015 | 10:30

Она је дете-геније. Говори пет језика – немачки (њена мајка се куне да је прву реч проговорила у 8. недељи живота и да је могла да чита већ у другој години), енглески (проговорила га је у 3.), француски, стари кинески и шпански.

Ако све буде текло по плану, за три године завршиће средњу школу и уписаће студије, док ће њени вршњаци завршавати тек основну школу.

Слични генијалци били су физичар Енрико Ферми и глумац Хејли Џоел Озмент, али су таква деца изузетно ретка – рађа се свега једно од пет до 10 хиљада, објашњава Џоен Рутсак, професор психологије на Охајо универзитету специјализована за надарену децу.

Овакви таленти буде велику пажњу јавности и то с добрим разлогом. Сви се питамо како функционишу њихови мозгови, али је мало тога познато.

Рецимо, зна се да неприродно напредна деца чувају сећања у деловима мозга који су код већине људи задужени за памћење покрета. Рутсак претпоставља да генијалци имају неки посебан ген или мутацију који им омогућавају специјалне вештине.

Када је реч о Летицији, можда понешто зависи и од генетике. Наиме, њен отац Кристијан Хан и сам је у детињству имао ИQ 137, али признаје да је за случај његове ћерке одговорно васпитање, колико и урођене способности.

Његова супруга Анет (ИQ 132) и он посветили су много пажње неговању талената своје деце, али кажу да их не форсирају претерано.

Ни сама Летиција нема увек жељу да учи. Њен учитељ клавира Херберт Кох каже: “Само пробајте да научите Летицију нечему што је не занима и нећете се добро провести”.

Оно што је интересује је припрема за своје концерте, укључујући и наступе са оркестром, а жели и да сними свој први албум. Воли Хајдна, Бетовена и Шопена. Шта не воли? Школске наступе, где је друга деца углавном испраћају звиждањем.

На страну њен таленат за свирање клавира и језици које говори, можда су најдивнији показатељ Летицијине интелигенције питања која је постављала својој мајци филозофу још од малих ногу.

Рецимо, док је ишла у вртић, питала је Анет: “Мама, ако се људи рађају и на крају умру, која је поента живљења?” Она јој је одговорила: “Летиција, живиш да би учила”.

Б 92