Неко има и за бентли

У Босну и Херцеговину је у првих седам мјесеци, према подацима Управе за индиректно опорезивање увезено нешто више од 37.000 возила.

Босна и Херцеговина 25.08.2015 | 07:57

Рекло би се позамашна бројка, али када се погледа детаљније, подаци Управе кажу да се највише увозе половњаци просјечне вриједности око 6.000 марака. Увоз нових возила је готово занемарив, но међу њима је и неколицина врло скупоцјених лимузина. Све то говори о лошој куповној моћи већине грађана и све већем раслојавању на богате и сиромашне.

Аутомобилска индустрија једна је од најјачих свјетских привредних грана, а продаја нових аутомобила деценијама представља и извјестан економски показатељ стања у некој земљи.

У Европској унији се тако мјесечно прода око милион нових аутомобила. У сусједној нам земљи, Хрватској, на примјер, само у мају ове године регистровано је више од 4.000 нових аутомобила.

У Босни и Херцеговини, пак, за седам мјесеци ове године продато је тек нешто мање од 3.000 нових четвороточкаша. Но зато је настављен константан раст увоза половњака. У истом периоду увезено је 35.000 половних возила, каже портпарол Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине Ратко Ковачевић.

“Када је у питању просјечна вриједност увезених возила која спадају у категорију увезених половних путничких моторних возила у БиХ, онда можемо рећи да је то 6.100 КМ (3.050 евра). Највећим дијелом, дакле, ту спадају возила која у Европској унији спадају у нижу категорију гдје и вриједност тих возила није велика”, рекао је Ковачевић.

Данко из Бањалуке ових дана купио је половног фолксваген пола старог око 15 година за цијену од око 2.500 евра. Пара за новије и боље, каже, једноставно није било.

“О новом нисмо ни размишљали, јер крај свих издатака, режија и животних потреба, уопште не видим начин да породица просјечних примања може да се прихвати рата отплаћивања кредита за нови аутомобиле. Са друге стране, ауто нам је неопходан и није нам требао неки луксуз. Рекао бих и да су се продавачи прилагодили малим платежним способностима купаца те увозе јефтинија возила која су већ поприлично израбљена, те их онда, након мањих естетских интервенција, препродају. Углавном су спремни и да спусте цијену и задовољавају се и са мањом зарадом, чисто како би и они могли да опстану на овом тржишту”,испричао је Данко.

Бентли и мерцедес

Са друге стране, у БиХ има и оних који имају толико новца да купе ауто у вриједности барем три просјечна стана. Рекордер је, по подацима УИО БиХ, купац бентли континентала који је свог љубимца платио готово 200.000 евра са дажбинама.

“Послије њега слиједи Мерцедес С-цоупе који је коштао 293.000 КМ (око 150.000 евра) и гдје су увозне дажбине износиле око 50.000 КМ (25.000 евра). Од скупоцјених возила ту је и порсцхе царрера, затим порсцхе цаyенне….. То су возила чија је вриједност око 200.000 КМ (100.000 евра) и чије су дажбине по возилу износиле око 40.000 КМ (20.000 евра)”, наводи Ратко Ковачевић.

Укупна вриједност пет најскупљих увезених супер луксузних лимузина износи око 750.000 евра. Сви ти подаци говоре о дубокој социјалној раслојености БХ друштва, сматра економиста Синиша Пепић.

“Имамо људе који су условно речено сиромашни или су нижа средња класа или су на самом рубу сиромаштва и оне који су екстремно богати. Тако се по просјечним цијенама аутомобила који се увозе и по, ајде да кажемо, тим екстремним случајевима, попут тог бентлија који је увезен, види да БиХ је земља у којој средња класа, дефинитивно, више не постоји”, истиче Пепић.

Још гора је чињеница и та да се знатан дио половњака купи кредитним задуживањем. Пепић каже да би такави трендови могли представљати и озбиљан проблем за државу, јер се може очекивати немали број дужника да због економске ситуације више не буду у стању да враћају кредите.ж

“Дизање кредита за куповину аутомобила представља једну изузетно лошу одлуку, јер након отплате кредита, нити имате више те новце нити имате противриједност коју бисте могли да реализујете током тог периода. Управо та чињеница је више за расправу са социолозима и психолозима него са економистима. У сваком случају видљиво је да постоје одређени покушаји да се у друштву наши грађани прикажу боље платежне моћи него што то јесу”, објашњава Пепић.

Највише возила увезено је из Њемачке, потом Словеније, Аустрије, Холандије, те Италије, истичу у УИО БИХ.

Константан раст увоза половњака десио се након укидања царина на возила увезена из Европске уније.

Но, очекује се да би број увезених половњака могао бити мањи након увођења уредбе о забрани увоза возила која не испуњавају најмање еуро 4 норму. Доношење те уредбе најављује се још од краја прошле године.
 
Извор: РСЕ