Преварени гастарбајтери

Димитру Цубилиас је из Румуније дошао у Берлин да заради који евро.

Свијет 24.08.2015 | 10:19

На крају је радио без плате, живео горе од животиња - и није једини којег је у Немачкој снашла таква судбина.

Двособан стан, станарина 1700 евра, 17 мушкараца. То је Берлин какав је доживео Димитру Цубилиас. Рођак му је говорио да има посла и да може добро да се заради. Тако је кренуо на пут, 1500 километара…

На почетку се све чинило подношљиво. 36-годишњак је носио џакове цемента или паркет на градилишту берлинског трговачког центра и првих недеља је редовно примао надницу, пет-шест евра на сат. А онда се надница више није плаћала редовно, да би на крају и он и тридесетак његових другова из Румуније потпуно остали без плате. Обећали су му и уговор о раду, али од тога није било ништа.

Доминик Џон је синдикалац и тврди да је то типичан случај систематског израбљивања у Немачкој. Нарочито су погођени радници са истока Европе јер разне сумњиве агенције за запошљавање искоришћавају чињеницу да мало ко од њих зна немачки, а још мање правне прописе и своја права.

"Поврх тога, уговор о раду се често повезује с уговором о смештају. Ако се дакле радник разболи или више не жели да ради под таквим околностима, прети му да постане бескућник." То је онда двострука зависност из које ретко ко уме да се извуче.

Једва да се неко буни

Тако је било и са већином колега Димитруа Цубилиаса. Нико од њих није знао да им на градилиштима Берлина и за помоћне послове припада сатница од 11 евра. Кад су престали да примају надницу, после неког времена су са последњим парама купили карту за домовину и вратили се празних џепова. Цубилиас није желео пред очи својој породици на тај начин. Заједно с неколицином колега прошле јесени су почели протесте пред трговачким центром на којем су радили, камповали и по снегу и леду.

Синдикат Унија слободних радника (ФАУ) се укључио и седам случајева таквог израбљивања извео пред берлински Суд за радно право: овог месеца тројица Румуна су добили процесе. Један од њих је Николае Молкоаса, металски радник који је захтевао својих зарађених 1200 евра. Али он није био присутан приликом објављивања пресуде: после вишемесечних протеста утврђено је да нема стално боравиште у Немачкој и ускраћено му је европско право на слободан избор земље боравка. Морао је да се врати у Румунију.

Грађевина, али и пољопривреда, рибарство...

Агенција за основна људска права Европске уније (ФРА) упозорава да нису погођени само грађани са истока Европе - најгоре пролазе радници из трећих земаља и који раде широм Европске уније.

Таквих "робова" има у читавом низу сектора и поготово тамо где нису заједно с "обичним" колегама на послу. У Немачкој је то случај у грађевини, али и у индустрији прераде меса где су понегде читаве смене у рукама "странаца", а и код неге старијих и болесних има мноштво неозбиљних "посредника". Посебно поглавље су пољопривреда, шумарство или риболовство.

Како уопште зауставити такво искоришћавање? У агенцији Европске уније размишљају чак о издавању сертификата Фаир Wорк - поштен рад.

"Ја сам Европљанин, али сам ипак странац"

Али још је важније раднике информисати о њиховим правима и то већ у земљама из којих долазе. Овај пројект немачког синдиката је у међувремену отворио шест саветовалишта у Немачкој где "робови" могу да се пожале: прошле године је било шест хиљада случајева превара. А то није крај: "Да смо отворили двоструко више саветовалишта, имали бисмо и двоструко више случајева", жали се Доминик Џон.

Димитру Цубилиас има заказано рочиште средином септембра и до тада намерава да настави са протестом. Он се бори за 4000 евра које је поштено зарадио. У Берлину му није лако: "Овде се пре свега осећам као странац. Али, и ја сам Европљанин, али то овде нико не схвата озбиљно. Иначе се све ово не би ни догодило."

Извор: Деутсцхе Wелле