"Грађани требају одбити политику сукоба!"

Већином се тврди да БиХ не може бити функционална држава због компликованог уставног уређења државе које је развило разгранат систем администрације на свим нивоима власти.

Босна и Херцеговина 24.08.2015 | 07:28

У којим сферама је потребно правити уставне измјене и колико је то могуће с тренутном политичком структуром у држави и ентитетима?

Уставне промјене нису тренутни приоритет. Тренутни приоритет је постизање напретка у провођењу програма реформи који су усвојиле власти на државном и ентитетском нивоу. Предвиђене реформе у овој фази могу бити проведене без мијењања Устава. Ту требамо почети, направити солидан напредак који би заузврат могао довести до упућивања вјеродостојног захтјева Босне и Херцеговине за чланство у ЕУ.

Низ здравих компромиса ће имати велики утицај на јачање осјећаја оптимизма и повјерења, што има суштински значај уколико се жели да БиХ заиста напредује на путу ка евроатлантским интеграцијама. Да би се то десило, потребни су нам политичари који имају снаге да разговарају и дођу до здравих компромиса.

То је карактеристика истинских државника и правих политичких лидера. Све остало су празне приче и континуирани одлазак најпаметнијих и најбољих из ове земље.

Јасно је да постојећи приступ политици не даје резултате с обзиром на то да грађани гласају бирајући одлазак из БиХ, а то се мора зауставити.

Будуће уставне промјене биће резултат дијалога домаћих актера и здравог компромиса и њима ће се у потпуности испоштовати успостављене процедуре дефинисане Уставом Босне и Херцеговине. Тако је било и у случају јединог амандмана на Устав БиХ који је до сада усвојен, а то је био амандман о Брчко Дистрикту.

ОХР је 2009. године помогао да се постигне договор о усвајању овог амандмана.

Ломе ли се на БиХ интереси битнијих субјеката међународних односа као што су интереси великих свјетских сила? Да ли је БиХ витални национални интерес међународне заједнице с обзиром на то да је ријеч о ријетком случају гдје је међународна заједница успјела постићи мир који није ескалирао новим сукобима?

Међународна заједница у БиХ има један заједнички циљ: обезбједити трајну стабилност у БиХ и помоћи њеним грађанима да достојанствено живе. Наравно, понекад различите земље имају различите ставове о томе како ићи напријед, али никада не губимо из вида оно што је наш заједнички циљ.

Очигледно је да је међународна заједница опредијељена да помогне овој земљи и њеном напретку. Након усвајања реформског програма државних и ентитетских органа власти, међународна заједница очекује конкретне резултате.

Усвајање Закона о раду Федерације БиХ је добар примјер, али то ни изблиза није довољно.

Међународна заједница је спремна подржати програм реформи, али не можемо радити посао политичара које су изабрали грађани. Наша заједничка визија остаје реинтегрисана, функционална и просперитетна Босна и Херцеговина, држава која ради у интересу својих грађана и пуноправна је чланица европске породице држава.

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, најавио је расписивање референдума о правосуђу. Поред тога истакао је да сматра како у Републици Српској треба бити расписан референдум и о овлаштењима високог представника. Какве су шансе да се у Републици Српској распише референдум и постоје ли механизми међународне заједнице да се нешто такво спријечи? Бјежи ли међународна заједница и у овом случају од смјењивања бх. политичара?

Најављени референдум је крајње озбиљна ствар. Ако до њега дође, то ће бити иницијатива која пријети да дестабилизује земљу на штету свих, и то баш у вријеме када је потребно сву енергију усмјерити на реформски програм. Република Српска има право на референдум – али само о питањима која су у њеној надлежности.

Ово свакако није случај што се тиче предложеног референдума, јер он представља јасно кршење Дејтонског мировног споразума, будући да се бави питањима која не спадају у надлежности Републике Српске.

Апсолутно нема сумње да је Народна скупштина Републике Српске усвојила одлуку која излази из оквира њених надлежности упркос раније упућеним јасним упозорењима од стране међународне заједнице да то не чини. Гласање против суштинских дијелова Општег оквирног споразума за мир у најмању руку је неодговорно и може довести до озбиљних посљедица. Ја и даље имам потребне инструменте да обезбједим поштовање Општег оквирног споразума за мир.

Референдум треба оставити по страни и умјесто губљења времена и енергије на неуставне иницијативе које неће довести до промјена, политичари који су га најавили требали би се усредсредити на стварне потребе грађана БиХ чије ставове, како говоре, заступају. Стварне потребе су унапређење социоекономске ситуације, са фокусом на стварању прилика за запошљавање.

Постоје други начини дјеловања за оне који су истински заинтересирани за унапређење правосуђа, као и простор за то. Унапређење и јачање правосуђа на свим нивоима апсолутно је могуће кроз надлежне институције. Оно што не можемо допустити јесте слабљење правосудних институција, посебно оних које играју кључну улогу у борби против корупције. То не би подржала ни међународна заједница нити јавност која жели да види корумпиране званичнике пред лицем правде.

Како коментаришете односе БиХ са сусједима?

Током година односи Босне и Херцеговине са своје три сусједне земље, тј. Хрватском, Србијом и Црном Гором, стално су напредовали. То је управо онако како и треба да буде. Босна и Херцеговина се мора поштовати као и свака друга земља.

Наравно, биће падова и успона, али је важно да је тренд позитиван и да односи са све три земље постају све конкретнији и практичнији. На примјер, било би веома добро кад би ове три државе ратификовале граничне споразуме са Босном и Херцеговином. Изгледа да би до помака на овом плану ускоро могло доћи са Црном Гором, што топло поздрављам.

Такође се надам да ће убрзо доћи до одржавања давно најављиване заједничке сједнице влада Србије и Босне и Херцеговине.

И Бечка конференција која ће се одржати наредне седмице биће посвећена том питању.

Поента је да је регионална сарадња нешто што свима доноси предности. На крају ће све земље регије радити и живјети као једна у оквиру Европске уније. То треба убрзати, а за то је потребно провођење реформи.

Регије ће се стопити. Биће мање важно да ли сте Србин у Бијељини или Србији, или Хрват у Херцеговини или Далмацији, јер ће све те регије бити под европским кровом.

Заоштрена политичка реторика, најава референдума, напад на србијанског премијера Александра Вучића, напади засновани на вјерској мржњи, терористички напади… Треба ли да грађани БиХ страхују од нових сукоба?

Не, грађани сигурно не треба да живе у страху, али такође не треба да буду пасивни и да прихвате негативну атмосферу коју неки као да намјерно подгријавају. Сада је вријеме да грађани постану активни учесници позитивних промјена у својим срединама.

Грађани морају схватити да се демократија не завршава затварањем бирачких мјеста на дан избора. Морају захтијевати од политичара да испуне дата обећања. Такође треба да буду пуно гласнији у одбијању политике сукоба и подјела. Покажите да сте људи, устаните у одбрану права својих пријатеља и комшија уколико их се узнемирава.

Сви имају право да живе достојанствено и без страха. Зато ћу и ја искористити ову прилику и апеловати директно на грађане да покажу солидарност једни са другима и да идентификују и захтијевају одговорност оног малог броја људи у овој земљи који стално изазивају етнички мотивисане нападе. Свака локална заједница, свако тијело за провођење закона има улогу у борби против тога. И ја желим похвалити оне јавне личности које су осудиле недавне нападе.

Институције на свим нивоима Босне и Херцеговине такође су директно одговорне за јачање климе толеранције, која људима омогућава да живе слободно и без страха у сваком дијелу ове земље, без обзира на име, вјеру или другу припадност. Починиоци морају доћи пред лице правде.

Но, без обзира на то, ја сам оптимиста када је ријеч о будућности БиХ. Ова земља има толико ресурса, и људских и природних, и они представљају потенцијал за стварни напредак који неће доћи сам од себе, али хоће ако се људи ангажују на начин који смо видјели у случају Земаљског музеја или пак код ваше феноменалне јуниорске кошаркашке репрезентације.

И зато немојмо губити наду, умјесто тога ујединимо се, засучимо рукаве и поведимо ову земљу напријед, како би у потпуности искористила свој огромни потенцијал, како у природним ресурсима, тако и у свом вриједном и сналажљивом народу.

Извор: Револуција.инфо