Анализа - ''Агаинст модерн фоотбалл'': Ово је Билбао!

Људи "без француских манира и шпанског шарма" поново су успели немогуће и то је прослављено адекватно - као што се славе успеси репрезентација неких земаља. С тим што ова земља не постоји, а ту је...

Фудбал 23.08.2015 | 23:40

Чудно је бити Баск. Тај мистериозни народ сместио са две стране Пиринеја.

Причају несвакидашњим језиком - еускара, који са свим тим "чк", "кс" и "тч" комбинацијама гласова звучи као да је намерно направљен да буде непријатељски. Да "пљујеш" саговорника.

"На граници Шпаније и Француске, а опет без француских манира и шпанског шарма". Тако причају о њима.

Најчудније је бити Баск за време лета. Киша пада готово сваког дана, тако да они нису заокупљени удовољавању туристима на плажама и баш их брига за летњи прелазни рок. Ово последње односи се на навијаче Атлетико Билбаоа који лето могу и да преспавају.

Током лета остају без омиљене разоноде многих фудбалских навијача. Нема прелиставања новина, читања форума и "рифрешовања" портала у потрази за новим трансфер гласинама. Њима је лако, знају колико је узак тај корпус играча који њихов клуб може да доведе - ограничен је на не тако велики број фудбалера, а постоји лепа вероватноћа да сте новог нападача већ срели у реду за талосе или сте се мимоишли док сте бежали од помахниталих бикова на улицама Памплоне.

Нови идол навијача је вероватно већ почео да игра фудбал у млађим категоријама Атлетик Билбаоа или је ту, негде у близини. Од почетка му је усађена љубав према црвено-белим бојама његове "репрезентације”. Зато је толико тешко њиховом фудбалеру да промени клуб. Сузе Андера Ерере и Арица Адуриза су искрене, за њих пољубац у грб не значи колико и прислањање усана на шољу јутарње кафе…

"Радије бих плакао са вама него се радовао са другима", рекао је недавно Икер Муниаин, Билбаово дете.

Где уопште живе Баски?

У Шпанији, у покрајинама Баскија и Навара, и у Француској у покрајини Северна Баскија. На том подручју живи мало више од два милиона људи, али се тек око половине њих на попису изјасни као "Баск". Узмете у обзир и колико фудбалера има у милион становника и имате списак жеља челника Билбаоа!

Баски такође живе и у Јужној Америци, али се углавном тамо не изјашњавају тако, мада вероватно памтите случај да је пре неколико година за Билбао играо и одлични штопер Фернандо Аморебијета који је рођен у Венецуели, али је одрастао у Баскији.

Атлетик Билбао од свог оснивања има правило да у клубу могу играти само фудбалери који имају "баскијске крви". И то правило више од сто година није прекршено. Само, с времена на време, постаје мало флексибилније, таман толико да клуб задржи аутентичност, али и прволигашки статус који никада није изгубио.

Никад. Нунца.

Да бисте данас играли фудбал за Атлетик Билбао потребно је да је неко од родитеља Баск или, а то је та корекција о којој смо говорили, да сте рођени или одрасли на подручју Баскије. Није битна ни боја коже, за Билбао данас играју и тамнопути фудбалери.

Навијаче Билбаоа никада нећете убедити да да је потребно да клуб купује Бразилце, Аргентинце, Италијане како би, у такмичарском смислу, остао компететиван с ривалима из Примере. Нема дилеме око тога да ли им је потребан "небаск" у тиму како би освојили титулу и потукли Барселону и Реал Мадрид.

"Ако смо овако добри сада, замислите шта би било да доведемо некога из иностранства?"

То никада нећете чути из уста навијача Билбаоа. Не, они би, чак је и истраживање показало, радије прихватили да клуб испадне у другу лигу него да се прекрши "свето правило".

Њих баш брига за трофеје и надметање са Реалом и Барселоном, они свој клуб воле баш због те аутентичности. Њима није жеља да постану "гиганти", они су по њиховом схватању већ бољи од тих клубова.

Они су јединствени и самозадовољни собом. Какви год били, какав год фудбал играли и колико ниско пали, постоји нешто што је само по себи довољно важно, да ће сви стати иза те идеје (читај: клуба). Атлетик представља њихов идентитет који је толико често у историји Шпаније био потчињен и готово непризнат.

Зашто је сада још теже прекршити ово правило? Зато што га је и ривал Реал Сосиједад имао до 1989. године, а онда су купили првог странца – Ирца Џона Олдриџа.

Навијачи Билбаоа се од тада осећају још посебније јер навијају за "једини прави баскијски клуб". Ругање ривалу који је из такмичарских разлога прекршио "идеје оснивача", а потом урадити исто само годинама касније, значило би да су у Атлетику лицемери.

Јасно вам је да никоме не би пало на памет да дирне у понос навијача, а јасно вам је и шта би му се догодило да проба.

Није све у историји Билбаоа било идеално као тог четвртка 13. августа на "Сан Мамесу”. На титулу се чекало 31 годину, и за то време било је великих успона и падова. Чак ни стадион није више исти. Барселона је понижена на новом "Сан Мамесу" који је онај стари, наравно истог имена, послао у заслужену пензију на стогодишњицу његовог постојања.

У судару два поносна народа, Каталонаца и Баска, за Суперкуп државе у којој се налазе и из које желе да оду, добио је тим коме овај трофеј значи много више. Билбао је испрашио Барселону 4:0 уз хет-трик локалног хероја Арица Адурица.

У уторак су се улице Билбаоа црвенеле као никада до сад. Није у питању нечија крв, Барселонина "гузица", нити фестивал "Ла Томатина" - када се хиљаде људи гађа парадајзима – не! У питању су били навијачи Атлетика, који уз фанове Бетиса важе за најватреније у Шпанији.

Рекли бисте – прослава, к'о прослава? Иде аутобус, играчи машу измореним навијачима, који су се претходне ноћи напили, па им не прија 40 степени Целзијусових, са разгласа се чује "Цампеонес Цампеонес оле оле оле" док најскупље плаћене звезде тима пуцају "селфије" са крова буса... Не.

Ово је личило на дочек репрезентације!

Баш тако су изгледале улице Београда када је Србија пре два месеца освојила Светско првенство у фудбалу за играче до 20 година. Баш тако је изгледао Стокхолм када је млада репрезентација Шведске постала првак Европе овог лета... Баш тако је изгледало Сарајево када је Босна и Херцеговина освојила кошаркашко првенство Европе за играче до 16 година.

Тако изгледају прославе титула оних који нису навикли да је сваке године "мед и млеко".

А од сутра, нови корак ка преживљавању на суровом фудбалском тржишту, на којем постоје људи који "не питају шта кошта". И, док играче Билбаоа могу да добију углавном само уплатом "излазне клаузуле", где клуб нема право да каже: "Не", већ само фудбалер, нешто и даље нема цену.

То је осећај кад истрчиш на "Сан Мамес", поред којег си ишао у школу, а са трибина стигне хук локалпатриота и промаја изазвана "вртењем" 50.000 црвено-белих шалова, са зеленом цртом која вас подсећа где сте:

"Ово је Баскија, ово је Билбао".

Да ли сте знали...

...да су фудбалери Атлетик Билбаоа добили надимак "лавови" због – легенде о светом мученику Маманту (Маммес на шпанском)? Стадион клуба налази се близу базилике посвећене Светом Маманту (Сан Маммесу), свецу чије име славе и православци и католици. Прича о њему почиње у Христово доба, када су Мамантове родитеље, у тренутку када му је мајка још била трудна, Римљани бацили у тамницу јер су проповедали хришћанство.

Према предању, мајка малог Маманта породила се у такмици и потом издахнула, а Римљани су пристали да бебу уступе локалном велможи, који је дечака одгајао кришом у духу – хришћанства. Кажу да дечак није изговорио ниједну реч док није навршио пет година, када је рекао: Мама! И тако је добио име.

Касније, након што је пред римским царем одбио да се одрекне Христа, избегао је две егзекуције пре него што је поново ухваћен и бачем у ринг с лавовима. Предање о Светом Маманту каже да је успео чудом да припитом ове звери и избегне сигурну смрт.

Да ли сте знали...

...да су само Реал, Барселона и Атлетико трофејнији шпански клубови од Билбаоа, а да само Реал, Барса и Билбао никада нису испадали из Примере, у којој Атлетик игра од оснивања лиге 1929. године?

Да ли сте знали...

...да је Атлетик Билбао од 1898. до 2008. године искључивао могућност рекламирања на дресу, а да је од 2001. до 2009. клуб сам "шио" дресове?

Лична карта

Име клуба: Атлетик Билбао
Година оснивања: 1898 (пре 117 година)
Стадион: "Сан Мамес" (53.289)
Титуле првака: 8 (последња 1984)
Купови: 23 (последњи 1984)
Највећа легенда: Телмо Зара