Видео сјећања - Штефан Ефенберг...

Легенда Борусије и један од највећих фудбалера које је Бајерн имао, умео је да поднесе пораз и узврати ударац, али и да наочиглед целог света „украде“ супругу саиграчу.

Фудбал 22.08.2015 | 23:20

Сунчано поподне у Хамбургу. Последње коло Бундеслиге у сезони 2000/2001. Бајерн – са све Каном, Лизаразуом, Јеремисом, Шолом, Елбером... – гостује Хамбургеру, потребан му је само бод да у драматичној завршници првенства освоји титулу. Чува чета Отмара Хицфелда почетних 0:0, чак има шансе да поведе и реши дилеме, али уместо тога Сергеј Барбарез на почетку 90. минута главом шаље лопту у мрежу и доводи коментатора немачке телевизије у стање екстазе:
„Првак Немачке је Шалке 04“!

Рудари из Гелзенкирхена воде 5:3 против Унтерхашинга, навијачи улећу на терен да прославе прву титулу још од 1958, за то време на Волкспарк стадиону, док 62.000 људи прави заглушујућу буку, јер сви желе да виде свргнуте Баварце, Штефан Ефенберг одбија да се преда. Док стоји на центру игралишта и чека знак судије да крене у један од завршних напада, окреће се ка саиграчима и клима главом, као да мимиком у општем хаосу поручује:
„Аха. Е, сад ћете да видите“.

Креће надокнада. Креће и Бајерн, креће и Штефан Ефенберг да организује нападе. Први не пролази, али зато на 2.30 у зауставном времену Томас Ујфалуши враћа лопту Матијасу Шобаеру, голман на позајмици из Шалкеа (ето ироније) хвата је у руке, педантни судија Маркус Мерк показује да је то индирект, а капитен Бајерна спрема се да изведе претпоследњи ударац у целој сезони. Све остале утакмице су завршене. Чека се само тај један преостали шут у Хамбургу.
„Види, ја ћу само да је гурнем у страну, а ти опали из све снаге“, шапнуо је Патрику Андерсону, Швеђанин га послушао и у спектакуларном крешенду првенства сачувао Бајерну круну на глави – 1:1.

Е, такав је Штефан Ефенберг! Човек који не одустаје и чије су лидерске способности донеле клубу из Минхена округло десет трофеја.
„Никад не отписујте Бајерн, јер чак и кад није могуће – могуће је. Кад почне Бундеслига свих 18 екипа жели Салатару, али је на крају само Бајерн слави“, говорио је некадашњи везиста, чију су каријеру осим разорног шута, смислених проигравања и чврстог карактера обележиле луде фризуре, пргава нарав, дугачак језик и чињеница да је свом саиграчу „скинуо“ супругу.

ПАД У БАРСЕЛОНИ И ЧУДЕСАН ПОВРАТАК НА ВРХ У МИЛАНУ

Само, какав је то играч био! Висок, снажан и ауторитативан само би стајао на средини терена и чекао да му голман или неко од бекова добаци лопту, а онда би је, као по унапређеној верзији компјутерских игрица, шутнуо унапред 40 метара, тако јако и прецизно да се поред њега, на пример, Ђовани Елбер надавао голова. Имао је Ефенберг и убитанач прекид, „хватао“ се да пуца слободне ударце пенале и обично их погађао, али умео је и да истрпи пораз. То га је и довело на врх. Уосталом, као и читав Бајерн.

Био је део оног тима који је 1999. у Барселони доживео шок да му Манчестер јунајтед испред носа однесе пехар Лиге шампиона, головима у надокнади. Други би потонули. Он се вратио. И узвратио, па је на три везане титуле у Немачкој пришио звездицу првака Европе. Са капитенском траком обавијеном око леве мишице водио је Бајерн до онога што му је припадало и на Ноу Кампу, с тим што ни на Сан Сиру није могло без драме. Губили су Баварци 0:1 од Валенсије у финалу, кад је Штефан изнудио пенал, искористио га матиравши Кањизареса, а затим (пошто је било 1:1 и после продужетака) сигурно извео још један у серији и прокрчио пут ка слави (5:4).

Ефенберг је светску славу стекао у дресу Бајерна, са којим је постао и европски и планетарни првак, али је једнако цењен и поштован у Менхенгладбаху. Рођен у Нијендорфу, у близини Хамбурга, 2. августа 1968, брзо је показао интересовање за спорт, па су га родитељи дали у локални Брамфелдер, али је већ у шестој години почео да тренира за Викторију. И ту остао 12 лета, пре него што су га, чим је завршио школу и постао пунолетан, под своје узели ловци на таленте из Борусије. А у њој фудбалер може само да напредује.

СВЕ ЗБОГ НАВИЈАЧА - ЛУДА ФРИЗУРА И ПРОЗИВКЕ НА РАЧУН МАТЕУСА

Младом Штефану, наглашене жеље да буде бољи од свих, није било тешко да се избори за место стартера, касније и капитена – додуше, тек после Лотара Матеуса - с тим да је у очима навијача Борусије управо он већа легенда и од самог Матеуса. Лотару не могу да опросте чињеницу да је промашио први једанаестерац у пенал серији финала Купа управо против Бајерна 1984. са којим је већ договорио сарадњу. Ефенберга ће, пак, увек славити, јер им је као капитен донео трофеј тог истог Купа, само 1995.

Волели су га зато што са њим никад није било досадно. Међу првима у Европи искочио је из уштогљеног система узорних спортиста, зато што је услед бескомпромисне игре зарадио надимак Тигар, решио да се ошиша као – тигар.
“Већина фудбалера посматра спорт као посао: одигра 90 минута фудбала, одвезе се кући и тако до наредног викенда. Нисам из те приче. Спорт је шоу бизнис. Зато навијачима морам да омогућим што бољу забаву”, говорио је Ефенберг, који је и данас радо виђен гост у Менхенгладбаху.

Можда због тога што је био један од ретких који није поштовао ауторитете и био је спреман да удари на највеће. На Матеуса. Од прзнице какав је Ефенберг ништа мање се није ни очекивало.
“Лотар је безобразан! Има велика уста, а у ствари је кукавица. Лако одустаје”, прозвао је колегу из Бајерна и репрезентације Немачке у аутобиографији објављеној пред крај каријере под насловом “Свима сам им показао”.

Два су разлога што се Штефан Ефенберг јавно обурушио на Матеуса. Оба се тичу утакмица у којима је требало побеђивати. Прва се десила на Мундијалу у Италији 1990. кад Лотар у финалу није прихватио да пуца пенал против Аргентине (учиниће то Андреас Бреме, пет минута пре краја, а капитен се правдао да је између два полуврмена морао да замени копачке и да су га нове жуљале), док је друга замерка ишла на рачун тога што је десет минута пре краја финала Лиге шампиона против Манчестер јунајтеда тражио измену. Сви знамо шта се касније десило.

ДРУЖЕ, ИЗВИНИ, АЛИ СВИЂА МИ СЕ ТВОЈА ЖЕНА…

Однос са Матеусом обележиће Ефенбергову каријеру на терену, међутим, за ону ван зеленог тепиха био му је потребан однос са неким над ким је супериоран у сваком погледу. Изабрао је Томаса Штрунца. Тачније, његову жену. Колеги из тима је наочиглед целог света “отео” супругу Клаудију. И то у време док је био ожењен Мартином са којом има троје деце. Није му било доста. Жељан скандала и како сам рече добре забаве освојио је још једну плавушу и са њом се преселио у Калифорнију. Кад се вратио из Сједињених Америчких Држава кандидовао се за председника своје Борусије, али су га можда баш те мрље из каријере коштале функције.

Кад смо већ код Америке, на Мундијалу 1994. током утакмице са Јужном Корејом у Даласу, навијачи су били разочарани његовом игром, па су у раној фази меча поручили селектору Бертију Фогтсу:
“Вади га напоље”.

Тигар то није могао да истрпи и показао им је – средњи прст.

Свакако недолично понашање. Но, какав је Ефенберг никад се због тога није покајао. Баш као ни због одлуке да Минхен замени Фиренцом и у дресу Фјорентне испадне из Серие А (додуше, већ наредне сезоне 1993/1994 ће се вратити у елиту), да у дресу Волфзбурга одигра само 19 утакмица или да одјезди у катарски Ал Араби.

Напротив.
“Имао сам само један проблем у каријери. Био сам превише поштен”.

Тако каже Штефан Тигар Ефенберг.