Анализа: Бест, Кантона, Бекам, Роналдо – Мемфис? Може ли...?

После разочарања ставом и играма Анхела ди Марије са бројем седам на леђима, навијачи Манчестер Јунајтеда добили су новог љубимца – достојног броја и дреса који носи.

Фудбал 22.08.2015 | 23:40

Холанђанин Мемфис Депај стигао је у на ’Театар снова’ из ПСВ Ајндховена за 35 милиона евра, укључујући и бонусе, као велико појачање, а после само неколико мечева у дресу 'Црвених ђавола' показао је зашто га многи сматрају једним од највећих талената у свету фудбала. Шта више, с обзиром где је фудбал ’отишао’, стиче се утисак да је Ед Вудворд, извршни потпредседник Јунајтеда, направио посао века.

Двадесетједногодишњи момак из Мордехта, малог села у близини Ротердама, син Гањанина и Холанђанке, иако и даље у фази развоја, делује као неко ко савршено зна шта жели и колико може.

Некима делује можда препотентно и арогантно – пре свега ставом, начином облачења, екстравагантним и експлицитним изгледом, али и понашањем на терену – Мемфис је далеко зрелија особа него што побројане ствари и ’површина’ указују.

Став на терену почео је да оправдава већ у припремним мечевима клуба на турнеји по Сједињеним Америчким Државама, као и спектакуларним партијама у дресу ’Филипсоваца’ у претгодне две сезоне, да би заблистао на недавном дуелу плеј-офа за Лигу шампиона – када је са два гола и асистенцијом сâм донео преокрет Јунајтеду против Клуб Брижа, а током сезоне се од њега очекују још боље партије.

С друге стране, примера ради, на дресу не носи своје презиме, већ само име. Опет, иако се то може чинити као потез грађења имиџа и прављења статуса звезде, али и као нешто што и није толико неуобичајено у модерном фудбалу – тај чин за Мемфиса има далеко дубље емотивно значење.

"Често може да се чује – 'Шта он мисли ко је? Да је нека звезда? Међутим, ти људи немају појма шта је иза целе те приче. Она је веома компликована за мене, иако разумем да већина играча има сан да види своје презиме на полеђини дреса, а не име", почиње причу Депај, "Али, раскол за мојим оцем је непремостив и то је једини и главни разлог зашто ми на дресу стоји име. Не причам са њим, немамо апсолутно никакав контакт са делом породице са очеве стране – нити ћу икада имати. Он није заслужио да носим његово презиме на дресу".

Спортска 'кабина' телевизије ББЦ саопштила је после дуела Премијер лиге против Тотенхема – “Замољени смо да новог момка зовемо Мемфис, само Мемфис“.

Депајови родитељи растали су се када је он имао само четири године, тачније – његов отац напустио је мајку и њега, а бригу о њима преузео је мајчин отац Сес . У међувремену, његова мајка почела је да живи са другим човеком, оцем петнаесторо деце. Мало је рећи да се будући репрезентативац Холандије осетио као '16. прасе' и да нимало није био срећан начином на који му се живот одвија.

Управо је Мемфисов деда био најзаслужнији за пут свог унука, усадивши му праве породичне вредност и љубав према фудбалу. Његова смрт – неколико дана после 15 рођендана крилног нападача – у потпуности га је скрхала и додатно му променила поглед на живот, а тетоважа посвећена деди заузела је посебно место на његовом телу.

"Када му је деда умро, Мемфис је био сломљен. Он је био тај који му је доносио стабилност, имали су невероватан однос. Знам да га Цес пази одозго, поготово ће обратити пажњу када први пут буде обукао црвени дрес, а, исто тако, знам и коме ће први гол бити посвећен", рекла је Јанса Шенсема.

И, била у праву – Мемфис је после минијатуре, којом је преварио комплетну одбрану белгијског тима, погодио даљи угао гола и уперио прст ка небу, гризући се за усну, док су му очи полако пуниле сузама.

"Шта се тачно догодило у мом дому нећу вам рећи, али не јер нешто кријем, већ зато што не желим да ме људи сажаљевају. Иако могу да причам подоста о физичком и психичком достављању, али опет не желим. У то време, желео сам само да преживим, једино ми је то било битно. Једноставно сам морао да се борим да прођем кроз све то“, објашњава Мемфис, "Мени је мој деда био цео свет. Дао ми је невероватну животну снагу и инсипрацију, а уједно је водио рачуна о мени. У том тренутку, када је умро, рекао сам себи – ’Сада мораш да кренеш, знаш где требаш да идеш и да си способан за тако нешто – за врх’. Сада, после преласка у Јунајтед, погледам се у огледало, добијем мотивацију и кажем – ’Ниси још увек ту, тамо где желиш да будеш“.

У међувремену, иако је то деловало готово немогуће, ствари су кренуле још горе по мајку и сина. Нови дечко жене која га је родила добио је седмицу на лотоу, а затим убрзо одлучио да му Мемфис и она нису потребни. Поново се беда вратила у њихов живот.

Међутим, све што му се догађало током одрастања га није омело, нити спречило, да настави својим путем. После почетака у локалном Мордехту, где је кренуо да се бави најважнијом споредном ствари на свету са само шест година, прешао је у ротердамску Спарту, да би га после само три године приметили скаути ПСВ и довели га у Ајндховен 2006. године, као 12-годишњака. Пет година касњије дебитовао је за први тим, а упоредо је пролазио и све млађе категорије националног тима ’Орање’.

Узвеши у обзир све околности и факторе које су утицали на његов млади живот, било је далеко више позитивних ствари које су се изродиле из силне негације која га је окруживала, али, наравно, и добар број не оних толико добрих. Школу је гледао као нешто тотално споредно, иако је испуњавао своје обавезе, толико да га то не спречава да ради оно што највише воли – трчи за лоптом. Ипак, како каже, најбољи део дана му је био онај када седи на клупици и чека клупски комби да дође по њега.

Целокупна ситуација утицала је и на његов карактер, као и на обликовање личности и темперамента. То је најуочљивије било у односу са ’претпостављенима’, пошто је због улажења у конфликте са тренерима и запосленима у клубу неколико пута избациван из академије. У ствари, оно што га је сваки пут враћало на прави пут био је његов огроман таленат, и неспорно огромна жеља за радом, напредовањем и успехом.

“Мислим да ми је фудбал пружио спас, од свега што ме је окруживало, али ме и уједно склонио са улице. Радио сам ствари које никако нису биле дозвољене – константно сам правио проблеме, смишљао смицалице... Ни о томе не желим превише да причам, јер све лоше ствари увек остављам иза себе. Не заборављам их, само се трудим да их елиминишем из главе. Почео сам да размишљам, пошто се свако од нас запита у одређеном тренутку свог живота – ’Ако те ухапсе, можда више нећеш моћи да играш фудбал. Видео сам велики број момака који су завршили на погрешној страни, нису могли да се окану улице. Ја сам желео све, само не то“, искрен је Депај.

Приику да га види на делу имала је и публика у Србији, пошто је био члан шампионске генерације Холандије – која је тријумфовала на Европском првенству за играче до 16 година – постигавши неколико важних голова током турнира, укључујући и један у финалу против Немачке (5:2). Логично, ускоро се напрасно јавио давно 'изгубљени' отац, али се Мемфис није ни 'окренуо', а исту судбину доживео је и полубрат из Гане – који је више од пола живота провео иза решетака.

Наставио је у истом ритму, усталио се у првом тиму ПСВ у својој трећој сезони међу ’маторима’, а сваким новим мечом потврђивао је речи тадашњег селектора Холандије Луја ван Гала, човека који га је и довео тамо где је сада – ’Мемфис, огромна доза ’класе’ је у њему’.

Голом у групној фази Мундијала у Бразилу постао је најмлађи стрелац у историји своје земље – са 20 година и четири месеца – док је у својој последњој сезони постигао чак 22 поготка и наместио десетак. Велики трансфер и ’рефлектори’ готово свих светских медија, како то обично иде када потпишете за један од највећих клубова планете, донели су нове велике промене у Мемфисовом животу, али и до промене односа са ’пријатељима’ с којима је често излазио у младости.

"Видео сам неке од мојих момака како напуштају 'брод'. Може се рећи да брод постаје све лакши, а унутрашњи круг мањи. Ја сам поштен момак, који води рачуна од својим пријатељима, помаже им, изводи их на вечере... Али, када неко престане то да цени, наравно, не да ми љуби столала, већ просто људски да цени – тада је готово – напуштате брод. Искрено, у неким тренуцима, била је и гужва. Када сте усамљени, радије ћете прихватити људе у своје окружење... Ипак, на броду је мирно сада – плови брзо и скреће лагано", закључио је у свом стилу Мемфис Депај, рекавши да мора да иде да прошета свог пса Симбу, кога је крстио по омиљеном филму – 'Лион Кинг' (Краљу лавова).

Обратите пажњу на овог момка у будућности јер би од њега могли да видите велике ствари, страшан је дриблер, поседује невероватну брзину, сјајне физичке предиспозиције и спектакуларан шут. Такође, како је и сâм рекао, диви се Кристијану Роналду и Лионелу Месију, покушавајући да акумулира и упије све оно што они раде.

И да, у последње три сезоне, постигао је више голова из слободњака од тренутно двојице најбољих играча света.

Пред њим је веома тежак и компликован задатак, јер је број седам у тиму са Трафорда више од броја... Џорџ Бест, Ерик Кантона, Дејвид Бекам, Кристијано Роналдо.. Да ли и Мемфис Депај?

Искрено, као велики навијач његовог новог тима, али и готово увек његов менаџер на Фоотбалл Манагеру, надам се да ће успети да пронађе своје Тимона и Пумбу и поведе Јунајтед поново ка крову Европе и света.