Прикрили губитак већи од 17 милиона марака!

Банка Српске умјесто приказане добити од 298 хиљада КМ је прошле године заправо пословала са губитком од минимално 17 милиона КМ. „Банка не испуњава законске услове за пословање које је прописала Агенција за банкарство Републике Српске, а њени финансијски извјештаји не дају истинит и објективан приказ стања имовине и обавеза“, закључено је у ревизорском Извјештају о пословању банке за 2014. годину.

Република Српска 20.08.2015 | 22:51

Независни ревизор је Банци Српске дао чврсто и аргументовано негативно мишљење са низом примједби на њено пословање и фризирање пословних резултата, од погрешних књижења, резервација, исправки вриједност хартија од вриједности из иностранства, до процјене ненаплативости кредита, неусклађеност са прописима Агенције, па до процјене вриједности имовине.

Сада је јасније због чега је Управа Банке Српске упорно од јавности скривала ревизорски извјештај иако је законски рок за његову објаву истекао још прије два и по мјесеца (31.мај). Ревизорски извјештај је завршен и потписан 26. маја ове године.

У Ревизорском извјештају јасно је наведено да је банка прецијенила своје приходе и подцијенила расходе за минимално 3,5 милиона КМ, али детаљном анализом ревизорског мишљења, који су за портал ЦАПИТАЛ урадили банкарски стручњаци, утврђено је да је скривени губитак Банке Српске већи од 17 милиона КМ. Прецизан износ, за колико је губитак већи од 17 милиона, тешко је утврдити јер су ревизори „ЕФ Ревизора“ Милан Кондић и Срећко Видовић у објављеном скрећеном Ревизорском извјештају, били двосмислени у оцјенама, избјегавајући прецизирати колико износи разлика између приказаних и стварних вриједности погрешних књижења.

Банка Српске је имала потраживања по пласманима од два правна лица од 13,7 милиона КМ којима су, према саопштењу АБРС од 23. децембра 2014. године, блокирани рачуни као неуредним дужницима Бобар банке. Исправка потраживања Банке по наведеним блокираним пласманима је 2,6 милиона КМ, упозорио је ревизор. Банка је по прописима требала исправити потраживања у комплетном износу од 13,7 милиона, а не само 2,6 милиона, односно банка је требала приказати додатни минус од 11,1 милиона КМ.

Банка Српске је погрешно приказала приход од камата на пласиране кредите у вриједности од 2,3 милиона КМ за које је ревизор оцијенио да постоји велика вјероватноћа да неће бити наплаћени, те да се не могу признати као приходи.

Банка Српске је на крају 2014. године потраживала 166,5 милиона КМ по пласираним кредитима.

Ревизија је утврдила да Управа Банке није умањила вриједност наплативости кредита у износу од 11,3 милиона КМ. Друго, клијенти банке су оспорили њена потраживања за пласмане у вриједности од 2,4 милиона КМ, а ревизори су оцијенили да је због ненаплативости тих кредита Банке подцијенила своје расходе за близу два милиона КМ.

Банка Српске је имала више потраживања по више пласмана правним лицима у вриједности 95,4 милиона КМ који појединачно прелазе 15 одсто основног капитала. Банка је по основу ових пласамана формирала исправку вриједности у износ од 31 милиона КМ, али ревизори се „нису могли увјерити у адекватности урађене исправке, јер Банка за одређени број пласмана, одобрених прије промјене власничке и у управљачке структуре, није имала обезбјеђене колетерале у складу са прописима“. Ревизор овде не наводи износ разлике између урађене исправке и оног што су по њиховом мишљењу требали да ураде.

Банка је приказала да је у хартије од вриједности у иностранству уложила 2,6 милиона КМ, али ревизор је утврдио да Банке нема валидне доказе о власништву над тим хартијама због чега је требала извршити смањење вриједности улагања у комплетном износу.

Банка Српске хартије од вриједности ДУИФ Балкан Инвестмент Манагемент није вредновала у складу са рачуноводственим стандардима те је тако вриједности тих улагања прецијењена, а расходи подцијењени за значајан износ, наводи се у ревизорском извјештају.

Банка је нето потраживања за камате по пласираним кредитима процијенила на 4,6 милиона КМ, али ревизор је откриво да је тај износ треба умањити за ненаплативи износ од 3,4 милиона КМ.

Ревизор је изразио отворену сумњу да стална средства намијена продаји, а која су углавном односе на објекте преузете куповином Уна банке Бихаћ, вриједе 13,3 милиона КМ, јер Банка никада није извршила процјену тих објеката. Ревизор не наводи за колико су стална средства прецијењена или подцијењена.

Банка потражује 726 хиљада КМ од физчких лица по основу судске пресуде, али ревизор напомиње да Банка није извршила исправку вриједности у цијелости чиме је подцијенила своје расходе за 363 хиљада КМ.

Банка је прецијенила своја потраживања од запослених за 391 хиљаду КМ, а власницима приоритетних акција није исплатила нити предвидјела исплату од 400 хиљада КМ и на тај начин је лажно умањила своје расходе и обавезе.

Нисмо се увјерили да је Банка извршила адекватан обрачун и евидентирање резерви за кредитне губитке у складу са прописима Агенције за банкарство. Уочен је већи дио кредитних партија које имају критеријум за нижу категорију, али их Банка на основу субјективних чињеница, класификује у вишу категорију, наводи ревизор. У преводу, банка одбија извршити законску обавезу да одређене кредите сврста у нижу категорију наплативости јер би тиме морала издвојити више новца за резервацију.

Иако се против ње воде судски спорови у вриједности 7,7 милиона КМ, банка је за спорове формирала резерву од само 138 хиљада КМ.

Банка је дужна да обим свог пословања усклади са прописаним показатељима који су установљени од стране АБРС-а. На дан 31. децембра 2014. године банка није испуњавала одређене показатеље. Нисмо се могли увјерити обезбјеђење услова од стране органа Банке за функционисање интерне ревизије. Због значаја питања која су разматрана приложени финансијски извјештај не дају истинит и објективан приказа стања имовине, нето имовине и обавеза Банке Српске са стањем на дан 31. децембар 2014. године, као и резултат пословања, промјене на капиталу и новчаног тока за наведену пословну годину, у складу са прописима о рачуводству РС, закључено је у Ревизорском извјештају.

Извор: Капитал