Комшије неће да причају о границама

Босна и Херцеговина и Црна Гора једине су земље у региону које су ријешиле питање граница и разграничења, а како ствари сада стоје у догледној будућности тако ће и остати, јер Хрватска и Србија засад не желе да разговарају с БиХ по том питању, кажу стручњаци из БиХ.

Босна и Херцеговина 20.08.2015 | 13:50

Од укупно 1.001 километра границе између БиХ и Хрватске, спорно је мање од један одсто, и то двије тачке код Неума и на потезу од Новог Града до Козарске Дубице, гдје се државна граница на више од 15 мјеста премјешта с једне на другу обалу ријеке Уне.

У случају Србије граница дужине око 370 километара спорна је такође на два мјеста, и то око хидроелектрана на Дрини код Зворника и на подручју општине Рудо, гдје пролази жељезничка пруга Београд - Бар у дужини од 12 километара. На том дијелу села Међурјечје и Саставци, која се налазе окружена територијом Србије, катастарски припадају БиХ и велико је питање како ће то бити ријешено. Постоје и случајеви гдје се територија налази у БиХ, али катастарски припада Србији и такви случајеви углавном постоје око Бијељине, али према мишљењу стручњака ту неће бити никаквих проблема јер је граница утврђена средином ријеке Дрине. Један такав случај је са земљиштем код Павловић пута са семберске стране Дрине, које катастарски припада пограничној србијанској општини Богатић.

Званичници БиХ кажу да постоје само два сценарија како да се ријеши питање границе са Србијом и Хрватском. Први је да се сједне и разговара, а други да се ратификује неспорни дио границе, а спорни упути на арбитражу.

Нема помака у разговорима с Хрватском и Србијом. На сједницама Државне комисије за границу БиХ расправљамо о томе и слали смо дописе према једнима и другима да наставимо разговоре прекинуте прије неколико година, али нема одговора, рекао је Жељко Обрадовић, замјеник предсједника Државне комисије за границу БиХ.

Он се нада да ће се након што БиХ и Црна Гора у Бечу на предстојећој конференцији 27. августа потпишу споразум о граници ствари помјерити с мртве тачке и да ће то бити позитиван сигнал да се крене у рјешавање граница међу сусједима.

Посљедњи разговори на тему граница и разграничења са Србијом и Хрватском вођени су прије око три године, а са Србијом је био чак направљен и нацрт споразума, међутим након тога се тражила корекција одређених дијелова и на томе се и стало.

Само један одсто границе с Хрватском је споран, а са Србијом смо се практично разграничили на картама од 1:25.000, али су они накнадно тражили корекције. Ту неће бити великих проблема само да се разговори наставе, рекао је Обрадовић.

Иначе, питање државних граница након распада Југославије отворено је у свим земљема, неки дијелови као што је Пирански залив, око којег се споре Хрватска и Словенија, су на арбитражи, о некима се разговара у оквиру комисија, а о некима током сусрета и састанака званичника.

Питање граница се врло брзо може ријешити ако Хрватска буде поштовала раније потписане документе. Граница код Костајнице иде средином ријеке Уне и то је потврђено од АВНОЈ-а до Бадинтерове комисије. Ми треба да имамо перфектне аргументе и ту не треба да попустимо, а у случају неспоразума да идемо на арбитражу, рекао је Владимир Лукић, експерт за питање граница.

Он каже да у случају БиХ и Србије има далеко мање проблема и да ту практично нема ништа спорно, односно ништа око чега се не може договорити.

Извор: Независне