"Прелијепо бодрење колега из Србије и Црне Горе"!

Док нам је током финалне утакмице против Литваније 4.500 људи из публике звиждало, прелијепо је било чути и неколико бх. навијача, као и колеге из Црне Горе и Србије како узвикују "Босна, Босна", каже златни "змајић" Емир Черкезовић.

Кошарка 19.08.2015 | 16:40

Златна медаља је нешто о чему сваки спортиста сања, па сам тако и ја маштао да будем дио екипе која ће на најбољи начин представити своју земљу на неком такмичењу. Сан ми се остварио, и са саиграчима и тренером Јосипом Панџом, попео сам се на побједничко постоље, казао је Емир Черкезовић, члан кадетске кошаркашке репрезентације Босне и Херцеговине с којом је освојио прво мјесто на Европском првенству у Литванији.

"Док нам је током финалне утакмице против Литваније 4.500 људи из публике звиждало, прелијепо је било чути и неколико бх. навијача, као и колеге из Црне Горе и Србије како узвикују 'Босна, Босна' или скандирају име неког од наших играча˝, изјавио је Емир по повратку у свој породични дом, у тузланском насељу Булевар.

Овај озбиљни и одмјерени младић, који је рођен у јануару 1999. године, каже да је још увијек под утиском спектакуларног дочека репрезентације у Сарајеву, те синоћњег у Тузли, који су њему у част приредили Град Тузла, Спортски савез Града Тузле и Омладински кошаркашки клуб Слобода. Полако се, каже, склапају и ˝коцкице˝ из Литваније, гдје се по доласку одмах разболио.

Његова мајка Фикрета прича да се веома забринула када јој је син послао поруку у којој је писало:˝У болници сам, јесам ли алергичан на пеницилин?˝.

˝Док нисам схватила да је у питању ангина грла, што је објаснио оцу, кроз главу ми је прошао милион питања. А и након тога сам веома бринула˝, казала је Фикрета.

˝Осјећао сам слабост и ишао сам код доктора. Имао сам гнојну ангину грла и три дана нисам могао ни јести ни пити. Играо сам кратко, али и то не знам како сам успио˝, додаје Емир, који се прилично брзо опоравио и тренутно се осјећа добро.

Иако је упала прошла, Емир каже да је уморан и исцрпљен, те да се наредних дана намјерава само одмарати.

˝Онда крећу обавезе у Омладинском кошаркашком клубу Слобода, па припреме за Свјетско првенство. Наредни мјесец почиње нова школска година. Учесник сам Средње медицинске школе из Тузле и у септембру крећем у трећи разред. Моји професори су пуни разумијевања и велика су ми подршка. Када знам да ћу због спортских обавеза одуствовати са наставе, замолим их да градиво одговарам унапријед или са закашњењем и они ми увијек изађу у сусрет. Захвалан сам им на томе и никад то не бих злоупотријебио˝, наводи Емир, чија се породица финансира од његове стипендије коју добива из Виталис Фонда и очеве пензије.

Отац Мујо рекао је да би волио да је био у могућности да оде и из публике гледа како босански дјечаци јуришају на злато, али да је због финансијских разлога то било нереално и помислити.

˝Јавност види само лијепе и бљештаве тренутке, а иза свега је, то зна сваки родитељ, велики напор. У нашем случају, супруга Фикрета и ја одричемо се много чега и штедимо на себи да бисмо дали синовима Едину и Емиру. Само ми знамо како нам то успијева, али синови су тога свјесни и узвраћају на свој начин. Свака њихова добра оцјена на факултету или у школи неописиво нас радује˝, рекао је Мујо, те причу брзо скренуо на ведрију тему.

Емир је, између осталог, испричао како се сасвим случајно, на наговор околине, одлучио окушати у кошарци.

˝Сви су ми говорили да сам висок и да ми је то предност за бављење кошарком, па сам се због тога, са десет година, одлучио за наведени спорт, а прије којег сам тренирао карате и фудбал. Кошарку сам заволио, играње ми је пошло за руком, а сада сам са саиграчима остварио свој и сан бројних Босанаца и Херцеговаца˝, рекао је Емир, који је претходних година награђиван од стране градског и кантоналног спортског савеза.

Иначе, своје је прве кораке начинио у школи кошарке ОКК Слобода, гдје је његов талент уочио Ненад Ћук, тренер млађих селекција у ОКК Слобода.

˝Запазио сам га код тренера Недима Авдића и умјесто у претпионирску, пребацио сам га одмах у пионирску селекцију ОКК Слобода, гдје је тренирао са двије године старијим играчима. Емир је вриједан и дисциплинован играч, који је својим играма заслужио мјесто у шампионској генерацији. Не штеди се, марљиво тренира, поштује ауторитет и живи за овај спорт˝, рекао је Ћук.

Тузла је град кошарке, у којем су поникли асови попут: Мирзе Делибашића, Дамира Мулаомеровића, Дамира Мршића, Јасмина Хукића, Рамиза Суљановића, Мирзе Телетовића. Уз мало више подршке, несумњиво је да и Емир Черкезовић може постићи врхунске резултате.