У Српској откривени први усјеви ГМО соје

Иако је то законским прописима забрањено, усјеви генетички модификоване (ГМ) соје пронађени су на неколико парцела у Републици Српској, и то на подручју Посавине и Семберије, што је до сада први званично откривен случај у Републици Српској, сазнају "Независне".

Република Српска 19.08.2015 | 12:43

Како нам је потврђено из Инспектората Републике Српске, резултати лабораторијске анализе су у седам узорака потврдили да се ради о ГМ соји, док је укупна површина тих парцела 6,4 хектара. Одмах је наложено уништавање тих усјева, које је, како нам је потврђено, у току.

Међутим, поједини пољопривредници истичу да су површине засијане ГМ сојом у РС вишеструко веће од онога што су утврдили инспектори у својим овогодишњим контролама, наводећи да се соја код нас у највећем броју случајева користи за исхрану стоке. Они траже да буде кажњен свако ко узгаја ту соју у РС, али и онај ко је дозволио да сјеме ГМ соје буде увезено у Републику Српску.

Иначе, Законом о ГМО РС није дозвољена употреба ГМО и производа од ГМО. То подразумијева забрану увођења ГМО у животну средину у сврху извођења експеримената и развоја нових сорти и хибрида или гајење у комерцијалне сврхе модификованих живих организама. Забрањено је њихово стављање у промет, руковање, превоз, паковање и транзит преко подручја РС, као и прерада ГМО или производа од ГМО.

Драган Матаруга, главни републички пољопривредни инспектор РС, рекао је да су у току 2015. године републички пољопривредни и фитосанитарни инспектори контролисали око 100 парцела под усјевом соје у циљу идентификације генетички модификованих усјева соје. Он је нагласио да су те контроле извршене на подручју цијеле Републике Српске. Исто тако, додаје да су, поред визуелне идентификације прегледаних парцела, која се врши у одређеној фази развоја соје и корова у том усјеву, инспектори радили и брзе тестове на терену који омогућавају брзу идентификацију генетички модификоване соје.

"Од укупно извршених 100 брзих тестова у девет случајева брзи тестови су били позитивни и то на шест парцела на подручју Семберије и три парцеле на подручју Посавине", потврдио је Матаруга. Он је додао да су у овим случајевима инспектори записнички извршили службено узорковање усјева и узорке прослиједили у овлаштену лабораторију Пољопривредног института РС у Бањалуци.

"Резултати лабораторијске анализе су у седам узорака потврдили присуство генетичких модификација, односно да се ради о генетички модификованој соји и то за пет узорака са подручја Семберије и два узорка са подручја Посавине", рекао је Матаруга. Према његовим ријечима, инспектори су рјешењима наложили уништавање генетички модификоване соје на парцелама са којих су узети узорци. Напоменуо је да је власницима тих усјева за то остављен рок од седам дана и потврдио да су у току извршења рјешења на терену, односно уништавање тих усјева.

"У суштини ради се о веома малим површинама парцела и укупна површина ових седам парцела износи 6,4 хектара и то је површина на којој ће бити уништен усјев соје", рекао је он и додао да је у свим случајевима утврђено да су произвођачи користили меркантилну соју која је као таква увезена за сточну храну и нико од њих није набављао сјеменску соју.

Матаруга је нагласио да су у складу са Законом о генетички модификованим организмима предвиђене новчане казне за употребу генетички модификованих организама. Тако је предвиђено да се за те случајеве правно лице казни новчаном казном од 5.000 до 15.000 КМ, одговорно лице у правном лицу од 500 до 1.500 КМ и физичко лице од 300 до 1.500 КМ.

Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника у РС - град Бијељина, рекао је да се дуже времена прича да у РС постоје парцеле засијане ГМ сојом, али да то нико до сада није званично потврдио.

"Не знам ко је дозволио да се увезу та сјемена у РС, како се могло то пропустити, јер ми не производимо сјеме те соје и оно је морало доћи извана", рекао је Малетић.

За и против ГМО

Генетички модификована храна потиче од биљака и животиња које имају уметнуте гене других биљака и животиња како би се промијенило неко њихово својство.

Стручњаци истичу да модерна биотехнологија омогућује генетичка побољшања живих бића тако да их директно, тренутно мијења, чиме се постижу много бржи резултати. Такође, омогућује пренос гена између организама који се међусобно не могу размножавати.

Ипак, мишљења стручњака су подијељена у вези с употребом ГМО. Тако једни наводе да потенцијалне предности могу бити повећана пољопривредна производња, боља отпорност на штеточине, бржи раст, отпорност према хербицидима и укуснија храна.

Са друге стране, постоје сумње на могуће неочекиване, штетне здравствене ефекте, загађење околине и комерцијално искориштавање, али за то још нема доказа. Тако наводе могуће нуспојаве, проблеме при етикетирању, смањену разноликост врста, прекомјерну употребу хербицида, ефекте на усјеве који нису ГМ…

(независне новине)