Масовни бијег из БиХ: Нестају цијели градови

Готово 68.000 грађана Босне и Херцеговине напустило је Босну и Херцеговину од средине 2013. године до данас, подаци су Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ. Читаве породице напуштају домове и 'трбухом за крухум' одлазе најчешће у земље Европске уније, врло често и илегалним путем.

Босна и Херцеговина 19.08.2015 | 22:36

То је постала свакодневица у бх. друштву. Према неким процјенама Босна и Херецеговина сваке године изгуби град величине Зворника. А управо, тај град је од половине 2013. године напустило 6.000 људи.

Двадесетрогодишњи Хрусто Хасановић из Зворника ишао је у Њемачку, био у азилу и вратио се у родни Зворник.

„Отишао сам да видим како је...и није било баш најбоље. Није било нимало добро! Послије два мјесеца сам се вратио. Не можеш тамо радити. Људи иду, јер мисле да је боља ситуација. Нема посла у Босни и Херцеговини, а тамо иду у нади да ће наћи посао и добити папире, али то је немогуће“, објашњава овај млади Зворничанин.

Због велике незапослености и било каквих изгледа за отварањем радних мјеста, све више младих људи, по узору на своје дједове, гастарбајтере, одлазе у туђину у градовима попут Ливна или Томиславграда. Најчешће одредиште је Њемачка. У иностранство одлазе са породицама.

То нису једини градови који нестају. Грађани масовно одлазе из Санског Моста, Љубушког, Брчког, Бијељине, Оџака, подаци су Уније за одрживи повратак, која је радила истраживања на терену.

„Од 2013. године до данас ми смо забиљежили да је 68.000 лица отишло из Босне и Херцеговине легално, али и илегално. Ове податке нисмо могли потврдити у институција, јер су људи ишли илегалним путем“, каже Мирхуниса Зукић, предсједница ове организације.

Користећи безвизни режим, већина оних који напусте Босну и Херцеговину, покушавају у земљама Европске уније радити на црно.

„Утврдили смо да је 80 посто људи отишло илегално, при томе су продали сву имовину. У зворничком крају људи су продавали штале, краве и све оно што су добили у процесу повратка. Плаћали су по 7.000 или 8.000 конвертибилних марака како би једна породица отишла до Француске. Наравно, тамо нису могли остати , а онда када су се вратили нису имали ништа“, тврди Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак.

Према подацима Еуростата, бх. грађани најчешће илегално бораве у Њемачкој, потом Шведској, Швајцарској и Француској, наводи Мурвета Џаферовић, помоћница министра у сектору за имиграцију Министарства сигурности БиХ.

„За прва три мјесеца 2015. године имали смо око 900 захтјева. Углавном, ми вршимо прихват држављана Босне и Херцеговине по захтјевима за реадмисију“, каже Џаферовић.

„Од почетка организовања наше дијаспоре широм свијета било нас је милион, а сада, према посљедњим подацима босанскохерцеговачка дијаспора броји два милиона људи“, навео је Заим Пашић из Свјетског Савезе дијаспоре.

Уједињене нације су израчунале да ће Босна и Херцеговина за 85 година имати тек два милиона људи на својој територији, то је скоро дупло мање него данас. Ово предвиђање односи се на цијели западни Балкан. А Босна и Херцеговина, чини се, већ има озбиљан проблем.

„Балкан је несигурно подручје, које се налази на репу Европе и по ресурсима – природним, финансијским, економским, људским. Зато ко год може, он једноставно оде. Ако узмемо само Босну и Херцеговину, посљедице ће бити велике, јер више нећете имати вриједну радну снагу, нећете имати посебно стручну радну снагу, која је данас неопходна. То су високообразовани људи у техничким и научним областима. А онда ће сви једни друге оптуживати и сваљивати кривицу зато што су млади отишли, а неће ништа предузети у смислу лијечења друштва“, сматра социолог Иван Шијаковић.

(РСЕ)