Анализа: Реалу је потребан Ковачић – одмах!

Највећи број људи био је затечен трансфером Хрвата из Интера у Реал, најчешћи коментари били су: "Шта ће им он?", односно да Реал само жели да троши. Али...

Фудбал 20.08.2015 | 10:40

Један од твитова који сам без много размишљања "ритвитнуо" и доживео га као свој, јесте био твит једног познатог хрватског новинара који је поводом вести да је Реал Мадрид, право ниоткуд, купио Матеа Ковачића из Интера за 35 милиона евра, написао:

"Прелазак Ковачића у Реал Мадрид нема никаквог смисла ни за клуб, ни за играча. Није им потребан, није довољно добар да игра за њих и неће играти".

И заиста, јесте деловало тако, јер у први мах само вам прође кроз главу чињеница да у стартних 11 Реала, док су ту Кристијано Роналдо, Гарет Бејл и Карим Бензема, има места најчешће за тројицу везиста, а да су у клубу од раније Тони Крос, Џејмс Родригез, Лука Модрић, Иско, итд.

Међутим, када сам мало размислио и осврнуо се на сезону 2014/15, у којој Реал Мадрид као шампион Европе није освојио ништа, долазак Интеровог универзалца у маневру, момка који је забележио 44 наступа прошле сезоне игравши на четири позиције у тиму, уз осам голова и пет асистенција, почео је полако да добија смисао.

Ковачић са свега 21 годином и здравим ногама, које су за две сезоне у Интеру пропустиле једну једину утакмицу због бола у мишићу (4 дана паузе у фебруару 2014. године), учиниће да се Реалу и наследнику Карла Анћелотија, Рафи Бенитезу, апсолутно не понови позна зима и рано пролеће ове године, током којих је "краљевски клуб" од застрашујуће легије постао група разбијених војника.

И изгубио све важне битке.

Разлог су биле – повреде!

Иако Флорентино Перез има сав новац овог света и вероватно не може да купи само Леа Месија, он је тренеру Анћелотију саставио веома скуп, веома јак и веома рањив "ростер", у којем "бацкуп" играчи нису били адекватни, иако су углавном били скупо плаћени. Игром случаја, а то је све само не случај, Анћелоти је у исто време остао без великог броја кључних фудбалера за систем који му је донео ужасавајуће 22 узастопне победе у првом делу сезоне.

Први се повредио Модрић, који је прошле сезоне пропустио 23, па још девет утакмица и био повређен 112 па 104 дана. Иако се опоравио у финишу сезоне, није могао ни да поврати форму, ни да преузме ону дозу одговорности у игри, мада је тада већ све било касно.

Мало након њега, Родригез је поломио кост стопала и пропустио 13 утакмица током 67 дана опоравка, а у исто време Бејл је имао хроничних проблема с повредама, тако да је у периоду "могу – не могу" био одсутан са осам мечева, а и када је наступао углавном је лошом формом нервирао навијаче Реала и Роналда, чија је нервоза и сама допринела да Реалови проблеми са повредама буду још конкретнији – најбољи играч света два пута је био суспендован баш у том периоду сезоне!

На крају, али не и најмање важно, и Карим Бензема је прошлог пролећа пропустио шест утакмица због повреде и потом дуго био "недовољно спреман".

Након што је претходног лета изгубио најважнијег играча за стабилност у клубу, и на терену, Ћавија Алонса, а потом и левоногог универзалца Анхела Ди Марију, Анћелоти је морао дуго да саставља тим и коригује игру без Модрића, Родригеза и Бејла.

Можемо само да замислимо колики је притисак тада био на Тонију Кросу.

Шта су му биле опције? Иско уместо Бејла, а уместо Модрића и Родригеза били су "ту" неубедљиви Асијер Иљараменди, тек придошли Лукас Силва и искусни Сами Кедира, који после операције колена никад више није био "онај" играч.

Резултат? Реалан.

Од 7. фебруара до 22. марта, Реал је у Примери изгубио од Атлетико Мадрида 4:0, Атлетик Билбаоа 1:0 и Барселоне 2:1, што је уз реми са Виљареалом од 1:1 значило губитак првог места, које до краја Барса није помислила да препусти највећем ривалу.

И у Лиги шампиона елиминација је висила о концу, Реал је некако прошао Шалке и Атлетико, а када је у мају на ред дошао двомеч са Јувентусом, кулминирало је неповерење Анћелотија у "бацкуп" играче средине терена, тако да је Италијан истумбао одбрану и уместо Иљарамендија или Кедире, у везни ред убацио је Серхија Рамоса, а то није функционисало. Никако.

Играчи Јувентуса усмеравали су све време лопту ка штоперу на месту дефанзивног везисте и на крају прошли у финале, оставивши Анћелотија без титуле првака Европе и без посла у Реалу. Да не заборавимо да је Рамос играо у везном реду и у пролећном "Ел Класику", који је Барса добила 2:1 и засела на прво место, па Реалу ни девет узастопних лигашких победа потом нису значиле ништа.

Бенитезу то није промакло, верујте! Јако добро пречешљао је сезону свог претходника и у клубу се распитао за разлоге посртања, а Ковачића је могао две године констатно да прати у Серији А, у дресу Интера, и да се увери да ће за релативно мало новца када је Реал у питању, добити играча који ће моћи да ускочи и уместо Модрића и уместо Родригеза и уместо Кроса.

И играча који ће бити само бољи и бољи.

На крају, није тачно ни да је Реал узео бившег аса Динама само да би куповао и показао финансијску моћ. Реал показује моћ и преплаћује играче са задовољством, али само онда када види интерес у тој куповини. А, у овом случају, у Мадриду су знали да ће Ковачић, да није био "зграбљен" сада, можда већ 31. августа, последњег дана прелазног рока у Европи, бити играч неког од премијерлигашких клубова.

Примера почиње следећег викенда, ускоро ће и Лига шампиона, тако да ћемо видети у којој мери је овај трансфер имао смисла и за играча, и за клуб. Али, не треба заборавити и то да је, за разлику од Анћелотија који се током каријере најчешће одлучивао само за најбољи састав који има, Бенитез тип који инсистира на ротацији.

Поред Ковачића и горе набројаних играча из сезоне 2014/15, Бенитез у средини сада има и Каземира и Дениса Черишева и Лукаса Васкеза.

Ако њега питате – и то ће му бити мало!

П. С. Модрић ће ускоро напунити 30 година.

Интер је у размаку од две године зарадио 25 милиона евра на Ковачићу, којег је 2013. платио Динаму десет, а 2015. продао Реалу за 35 милиона евра. У међувремену, носио је игру посрнулог клуба.