"Република Српска, гдје је то"?

Немачки "Велт" пише о Републици Српској као о скривеној, али занимљивој туристичкој дестинацији. Иако црна рупа на мапи, РС има кањоне Врбаса, "Сутјеску" над којим круже орлови, гастрономска чуда у Требињу.

Република Српска 17.08.2015 | 07:20

У немачком дневнику "Велт" осванула је Република Српска, истина као црна рупа на туристичкој карти Европе. Аутор репортаже Алан Познер, између осталог каже - Сигурно да ћете тако лепу природу, као на Сутјесци и Јахорини, наћи и у Словенији, Аустрији и Хрватској. Али тешко да ћете наћи преноћиште с доручком за 35 марака (18 евра), или на пример у Требињу свежу пастрмку с роштиља са кромпиром и спанаћем за шест марака!

У какву Републику? Српску? Никад чуо. Где ти је то? Ааа у Босни ... Тако почиње репортажу о РС новинар "Велта", цитирајући реакције пријатеља и колега на помен да ће тамо да путује.

Још пре 20 година Босна и Херцеговина је била место одакле су стизале стравичне вести, слике кућа у пламену, колона избеглица, војника, масовних гробница... Али те ужасне слике одавно су прошлост. Дошло је време да се земља поново открива као туристичко одредиште. И то њен српски, хришћанско-православни део - РС, која је црна рупа на туристичкој карти Европе и толико непозната да имате осећај као да се ради о Месецу, пише новинар, а преноси Тањуг.

Године 1995. земља је подељена на два ентитета: муслиманско-католичку федерацију и српско-православну РС. Граница је некадашња линија фронта из грађанског рата. Контролних пунктова и војника више нема. Са ове, као и са оне стране границе, говори се исти језик, сви припадају јужнословенској етничкој групи народа и сви плаћају конвертибилном марком, која заправо одговара некадашњој немачкој марки.

Сви имају исту, југословенску прошлост, свуда се пије шљивовица и свуда је иста балканска кухиња. И овде се туристима говори да је време мржње прошлост, али ипак нема ни приближавања једних другима, пише "Велт".

Али човек може да посети оба дела земље и то би заправо требало да учини. Јер и у РС има лепота које би требало открити: рафтинг и кајак у кањонима у околини Бањалуке, пецање у кристално чистој води, скијање на олимпијској Јахорини, вожња маунти-бајком, планинарење или лов у планинама и прашумама Националног парка 'Сутјеска' над којим круже орлови, а станују срне и јелени, дивље свиње, вукови и медведи, саветује дневник.

Лист даље пише о Андрићграду, а ту је и Бањалука, раније индустријски град, а данас познат захваљујући универзитетима, кафићима и баровима, каже аутор.

Преко дана град делује успавано, јер многи становници уживају поред Врбаса, где пецају и роштиљају. Све је идилично до тренутка док не дођу двојица мушкараца средњих година који узвикују старе ратничке пароле и уздижу три прста, поздрав српских националиста, пише "Велт".

Игор посматра сцену без реакције на лицу. Тај гимназијалац је локални херој - најбољи бањалучки скакач с моста. Он се такмичи и у скоковима са Старог моста у Мостару. Туристички водичи радо причају да је обнова Старог моста заправо симбол превладавања мржње и насиља. Али стварност је ипак другачија, закључује Познер.

Као у неком пропалом браку сви живе у једној држави. Ниједан Србин не навија за репрезентацију БиХ, а државну заставу зову вартина застава. И без обзира на то што су џамије у РС обновљене средствима ЕУ, оне остају празне, као што остају празне и православне цркве у Федерацији БиХ, наводи аутор.

Извор: Новости