Стеван Вјетровити: Народна вјеровања

Бројним српским манастирима данас је слава или преслава, а међу њима су и манастир Хопово, Липовац, Бањска, Копорин, Лепенац, Сланци код Београда, манастир у Сомбору.

Република Српска 15.08.2015 | 14:02

Српска православна црква и њени верници данас обележавају сећање на пренос моштију Светог Стефана, Првог великомученика и данашњи дан називају Светим Стефаном летњим или Стеваном Ветровитим.

У Србији има породица које овај празник славе као своју крсну славу, а Првог великомученика као свога свеца заштитника.

Бројним српским манастирима данас је слава или преслава, а међу њима су и манастир Хопово, Липовац, Бањска, Копорин, Лепенац, Сланци код Београда, манастир у Сомбору

СПЦ дане посвећене овом светитељу обележава четири пута годишње, а данашњи дан посвећен је преносу његових моштију. Стефан је био први од седморице ђакона које су свети апостоли рукоположили, па се зато и назива архиђаконом. Умро је у мукама, каменован је до смрти.

Срби овог свеца називају Стеваном Ветровитим, плаше га се и поштују да им ветар не би одувао сено, сламу, а донео разне болести. Зато се верује да се на данашњи дан треба чувати ветра. Приморци данашњи празник сматрају морнарском славом, јер им Стеван Ветровити даје ветар за њихова једра.

Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.

Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

Свети првомученик Стефан, који је пострадао у данашњи дан, имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.