Увезли храну "тешку" 310 милиона марака

Вртоглавих 309,8 милиона марака "тешки" су прехрамбени производи и живе животиње који су у Републику Српску увезени у првом полугодишту 2015, а истовремено је извоз био доста "мршавији", и износио је тек 93,2 милиона КМ.

Република Српска 14.08.2015 | 21:22

Увоз је, дакле, био више него троструко већи од извоза, а према доступним подацима, са страних тржишта овдје највише долазе житарице, месо и месне прерађевине, те млијеко и сродни производи.

Процјене показују да су, уз те производе, риба и још неки артикли које често конзумирамо на овдашњим трпезама заступљенији него домаћи.

"Свакако да прехрамбена индустрија треба да има далеко већи обим производње да би се надомјестили производи којима се снабдијевамо из увоза. Исто тако, наша прехрамбена индустрија треба да тражи извоз на инострана тржишта", казао је Славко Стевановић, секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије при Привредној комори РС, који нам је и уступио податке.

Према његовим ријечима, потребно је да домаћи произвођачи буду усмјерени на задовољавање овдашњих потреба, али и да јачају извоз.

Доступни подаци показују поражавајући биланс и током прошле године, када је увоз хране и живих животиња у РС износио око 650 милиона КМ, што је за око 26 милиона више него годину раније. Истовремено, извоз је са 203 милиона лани пао на 201 милион марака.

"Прошле године заустављен је вишегодишњи тренд позитивних показатеља у спољнотрговинској размјени. То се догодило због смањене производње како пољопривредних, тако и прехрамбених производа, усљед, између осталог, поплава које смо имали", навео је Стевановић.

Милош Тодоровић, члан Удружења економиста РС - СWОТ, истиче да је један од проблема и то што је РС, односно БиХ, за увоз потпуно отворена, док је тешко извести храну на тржишта одакле нам она долази.

"Имамо различита ограничења, и за ЕУ, и за друге земље, а ко год жели да увезе у БиХ, добро је дошао. Дакле, ми смо потпуно незаштићени од увоза, док су земље у које покушавамо извозити заштићене. Друго, код нас је мало тржиште, за које када радите, не можете да направите велике количине, због чега не можете да конкуришете цијеном", појаснио је Тодоровић.

Пољопривредници су, такође песимистични. Осим што им главобоље задаје прекомјеран увоз, ни вријеме им не иде на руку.

Лани су их, подсјећају, оштетиле поплаве, а сада суше, с тим што је било и града који им је задао главобоље. Прогнозе су лоше.

"Свиње су код нас веома јефтине, како товне, тако и прасад, а то је све због увоза. Исто се односи и на остале пољопривредне производе. Пољопривредни произвођач сам и сам, дакле производим и храну, и могу да кажем да је ово катастрофа", пожалио нам се Љубо Малетић, предсједник бијељинског Удружења пољопривредника.

(Независне новине)